| Датум рођења: | 19. јун 1945. |
| Меjсто рођења: | Петњица (ДФЈ, сада Црна Гора) |
| Супружник: | Љиљана Зелен-Караџић |
| Политичка партија: | Српска демократска странка |
| Професија: | психијатар |
| Мандат(и) | |
| 1. председник Републике Српске | |
| 7. април 1992 — 19. јул 1996. | |
| Наследник: | Биљана Плавшић |
Др Радован Караџић (Петњица код Шавника, 19. јун 1945) српски је политичар, први председник Републике Српске те један од оснивача и први председник Српске демократске странке (тада СДС БиХ).
Караџићев отац Вуко био је занатлија, обућар и кројач. Свирао је гусле, двојнице и дипле. Караџићи су пореклом са Косова и Метохије, потом су живели у Лијевој Ријеци, Бањанима и под Дурмитором. Основну школу завршио је у Никшићу. Са 15 година дошао је у Сарајево и уписао медицинску школу, а после тога и медицински факултет (специјализовао је неуропсихијатрију) у Сарајеву. Део школовања провео и у САД. Радио је у болници у Сарајеву као психијатар (стручњак за депресије). Ожењен је Љиљаном Зелен-Караџић и има децу Соњу и Сашу. По националности је Србин – православац и крсна слава му је Свети Архангел Михаил. Прву књигу је написао 1966. године.
Политиком је почео интензивно да се бави 1990. године када је изабран за председника СДС-а. У току 1991. године Радован Караџић се, као члан Координационог тела Конвенције о Југославији, на чијем је челу био Драган Ђокановић, председник Демократске странке федералиста, залагао за очување демократизоване савезне државе. С обзиром да су муслиманске и хрватске странке из Босне и Херцеговине биле против останка БиХ у саставу Југославије, Караџић се, са другим српским политичарима из БиХ, наредне 1992. године, ангажовао на стварању Републике Српске која је Србима, у Босни и Херцеговини, требала очувати останак у југословенској федерацији. Сматра се изузетно стрпљивим, сталоженим, слаткоречивим и вештим преговарачем. Изабран је за председника Републике Српске 12. маја 1992. године и остаје на тој функцији све до 30. јуна 1996. године.
Библиографија
- 1968: Лудо Копље
- 1971: Памтивек
- 1982: Има чуда – нема чуда
- 1990: Црна бајка (Свјетлост, Сарајево)
- 1992: Рат у Босни: како је почело
- 1992: Словенски гост ISBN 86-379-0370-3 (86-379-0370-3)
- 1994: Има чуда, нема чуда
- 2001: Од Лудог копља до Црне бајке (Добрица књига, Нови Сад) ISBN 86-83587-10-X (86-83587-10-X)
- 2004: Чудесна хроника ноћи (ИГАМ, Београд) ISBN 86-83927-13-X (86-83927-13-X)
- 2005: Под леву сису века (Књижевна заједница Вељко Видаковић, Ниш)
Признања
- Књижевна награда Јован Дучић за поезију 1969
- Књижевна награда Михаил Шолохов за 1994., Удружења руских писаца за књижевни допринос .
- Орден Републике Српске, 1994
Фотогалерија
