Naslovna Istorija Odbrambeno-otadžbinski rat

Odbrambeno-otadžbinski rat

Oružani sukobi su počeli nakon referenduma za nezavisnost koji je održan 29. februara i 1. marta 1992. godine. Rat je završen potpisivanjem Dejtonskog sporazuma. Procenjuje se da je tokom rata stradalo oko 100.000 ljudi, dok je raseljeno oko 1.800.000 ljudi.

Raspad Jugoslavije

Rat u Bosni i Hercegovini je usko vezan sa raspadom Jugoslavije. Jugoslovenska kriza počinje slabljenjem dotadašnje komunističke vlasti, što se može okarakterisati kao deo opštih promena koje su uslijedile završetkom Hladnog rata u svetu. U slučaju Jugoslavije, komunizam je sve više gubio ideološku snagu pred jačanjem nacionalizma krajem osamdesetih godina 20. veka.

Počeci rata

Rast napetosti u Socijalističkoj Republici BiH doveo je do masovnog ličnog naoružavanja i porasta broja incidenata. Od jeseni 1991. godine do početka rata, širom SR Bosne i Hercegovine dolazi do brojnih incidenata.

Prvi sukobi

Na dan 1. marta 1992. drugog dana referenduma o nezavisnosti SR Bosne i Hercegovine, pripadnik Zelenih beretki Ramiz Delalić je pucao na srpsku svadbenu povorku na Baščaršiji i pri tom ubio mladoženjinog oca Nikolu Gardovića. Kao odgovor na ovo ubistvo, naoružani Srbi su iste večeri podigli barikade po Sarajevu, a u razdoblju od 1. do 5. marta podigli su barikade i u još nekim bosanskohercegovačkim gradovima (Šamac, Derventa, Odžak). Muslimani su kontrolisali centar Sarajeva, dok su Srbi kontrolisali ostatak grada, kao i uzvišenja oko njega. Nakon apela javnosti, Karadžić i Izetbegović su 3. marta održali sastanak u štabu JNA u centru Sarajeva uz posredovanje generala JNA Milutina Kukanjca. Nakon oštre rasprave, Karadžić i Izetbegović su se saglasili da red u gradu održavaju mešovite patrole JNA i policije. Međutim, tokom marta usledili su manji oružani sukobi uz upotrebu vatrenog oružja i podizanje barikada u većini gradova u SR Bosni i Hercegovini. Tom prilikom ubijeno je ili ranjeno više desetina osoba.

Zlocin-SijekovacU mestašcu Sijekovac kod Bosanskog Broda su u noći između 26. i 27. marta Vojska Republike Hrvatske koja je prešla reku Savu i u saradnji sa muslimanskim paravojnim jedinicama počinila težak zločin i ubila 60 srpskih civila. Ovim masakrom su započeti veliki oružani sukobi u SR Bosni i Hercegovini. Srpske paravojne snage predvođene Arkanom su 1. aprila zauzele Bijeljinu, važan saobraćajni čvor na severoistoku SR Bosne i Hercegovine, i ubili više civila.

 

Antiratni protesti

Kao odgovor na izbijanje otvorenih sukoba, građani Sarajeva su 5. aprila organizovali velike antiratne proteste, suprostavivši se nacionalizmu. Do sličnih protesta je došlo i u Mostaru i drugim gradovima SR Bosne i Hercegovine. U Sarajevu su protestanti ušli u zgradu parlamenta, a kada su krenuli prema sedištu Srpske demokratske stranke u hotelu Holidej In nekoliko stotina metara dalje, na njih je pucao pripadnik Zelenih beretki Juka Prazina iz pravca hotela (postoji video zapis koji je objavljen, gdje Juka Prazina puca po demonstratima i pri tom ubio šestoro ljudi). Video materijal se nalazi u kinematografiji „SRNA-FESTA“, Banja Luka, Republika Srpska.

 

Tok rata

Tokom marta nacionalna rukovodstva završavaju pripreme za početak rata. Potkraj marta beleže se mestimična puškaranja (23. marta u Goraždu; 29. marta u Kupresu, Mostaru i Derventi), da bi se sukobi od početka aprila 1992. proširili na celu SR BiH.

 

1992.

  • 1. marta – U Sarajevu je ispred Stare pravoslavne crkve u popodnevnim časovima u svadbenoj povorci ubijen stari svat Nikola Gardović, a ranjen sveštenik Radenko Mirović čime su u gradu otpočeli nemiri.
  • 23. marta – Hrvatske paravojne snage napale iz pravca Neuma artiljerijom i pješadijom selo Hrasno. Šest pripadnika rezervnog sastava JNA poginulo u napadu jedinica HOS-a na rubnom području opštine Neum.
  • 25. marta – Po naređenju Kriznog štaba HDZ za Bosansku Posavinu blokiran put između Bosanske Krajine i Srbije.
  • 26. marta – Vojska Republike Hrvatske i pripadnici hrvatsko-muslimanske paravojske su počinili masakr u selu Sijekovcu kod Bosanskog Broda.
  • 28. marta – Dva bataljona 108. brigade ZNG u sadejstvu s lokalnim hrvatsko-muslimanskim formacijama napale sela između Bosanskog Broda i Dervente.
  • 3. april – Jedinice HOS-a, ZNG-a i drugih formacija u 6.00 časova otpočele napad na sela Donji Malovan, Blagaj, Zanaglina, Ravno, Bukovsko, Ribiće, Begovo selo u opštini Kupres kao i na samo mjesto Kupres.
  • 6. april – Evropska zajednica priznala SR BiH za nezavisnu državu. Srbi započinju opsadu Sarajeva.
  • 7. april – Skupština srpskog naroda u BiH proglasila je rano ujutro u Banjoj Luci nezavisnost Srpske Republike BiH, koja „može stupati u zajednice sa drugim subjektivitetima u Jugoslaviji“. Prema saopštenju sa potpisom Momčila Krajišnika, Skupština je obavještena da su dr Biljana Plavšić i prof. dr Nikola Koljević dali ostavke na položaj članova Predsjedništva BiH, u kome poslije toga ostaju samo tri muslimanska i dva hrvatska predstavnika.
  • 8. april – Svi ministri srpske nacionalnosti napustili su Vladu SR BiH. 90% milicionera srpske nacionalnosti napustilo je MUP SR BiH i prešlo srpskom MUP-u, izjavio je ministar za unutrašnje poslove Srpske Republike BiH Mićo Stanišić. Krnje Predsjedništvo SR BiH u Sarajevu, koje je pruzelo ingerencije Skupštine, proglasilo je stanje neposredne ratne opasnosti kao i izmjenu naziva SR BiH u Republika BiH te ukinulo Republički štab TO i obrazovalo Štab TO RBiH na čelu sa komandantom pukovnikom Hasanom Efendićem. U Grudama osnovano Hrvatsko vijeće obrane (HVO) kao „jedini institucionalni oblik obrane“ Hrvata u BiH.
  • 9. april – Srpske snage zauzimaju Zvornik.
  • 16. april – Jedinice Užičkog korpusa JNA su oko 13.00 časova ušle u Višegrad i preuzele kontrolu nad cijelim gradom.
  • 17. april – Krizni štab SDS preuzeo je kontrolu nad Fočom.
  • 2. maj – Napadnuti vojni objekti u Sarajevu – Dom JNA, Kasarna „Maršal Tito“, Komanda 2. Vojne oblasti i Vojna bolnica. Na Skenderiji masakrirana kolona vojnih sanitetskih vozila. Počelo granatiranje Sarajeva (uništena glavna pošta, zgrada Predsedništva BiH). Srbi na aerodromu hapse predsednika Republike BiH, Aliju Izetbegovića, koji se vraćao iz Lisabona i odvode ga u štab JNA u Lukavici.
  • 3. maj – Prilikom razmene Izetbegovića za jedinice JNA iz centra Sarajeva, u Dobrovoljačkoj ulici došlo do presretanja kolone od strane muslimanskih jedinica i tom prilikom je poginuo 42, ranjen 71 i zarobljeno 215 pripadnika JNA. Izetbegović oslobođen. Srpske snage zauzele Derventu. Predsjedništvo Jugoslavije donijelo je odluku o ubrzanom povlačenju iz BiH svih građana SRJ koji se nalaze na službi u JNA u toj Republici.
  • 15. maja – Muslimanske snage izvršile napad na kolonu JNA u Tuzli tokom koje je ubijeno 50 a ranjeno 44 vojnika.
  • 22. maja – U članstvo UN primljene su Republika BiH, Hrvatska i Slovenija. Jake borbe između hrvatskih i muslimanskih snaga vođene su u Travniku, Vitezu i drugim mjestima u dolini Lašve.
  • 27. maj – Eksplozija u sarajevskoj ulici Vase Miskina, poginulo 17 osoba. Muslimani optužili Srbe da su odgovorni za eksploziju.
  • 4. jun – Muslimanske jedinice napale kolonu vozila VRS u Žepačkoj klisuri.
  • 29. jun – Posle žestokih pritisaka međunarodne zajednice, Srbi napustili sarajevski aerodrom i prepustili ga UN u svrhu dostavljanja humanitarne pomoći stanovništvu koje se nalazilo pod opsadom.
  • 26. avgust – U Londonu održana prva međunarodna konferencija posvećena zaustavljanju rata u Bosni i Hercegovini.
  • 18. decembar – Lord Oven, kao izaslanik UN za zaustavljanje bosanskog rata, stigao u Sarajevo.

 

1993.

  • 7. januar – Muslimanske jedinice izvršile nad srpskim stanovništvom masakr u Kravici
  • 16. januar – Muslimanske jedinice izvršile masakr nad srpskim stanovništvom u selu Skelani
  • 11. mart – Komandant UNPROFOR-a u BiH, general Morilon, stigao u Srebrenicu koja se nalazila pod opsadom srpskih snaga
  • 18. april – Savet bezbednosti UN proglasio Srebrenicu zaštićenom zonom
  • 2. maj – Predjsednik Republike Srpske, Radovan Karadžić, potpisao u Atini predlog Vens-Ovenovog plana za zaustavljanje rata u BiH. Ratifikacija plana prepuštena Skupštini RS
  • 5. maj – Skupština Republike Srpske, na zasedanju na Jahorini, odbila predlog Vens-Ovenovog plana.
  • 16. jun – U Ženevi predstavljen novi mirovni plan, poznatiji pod nazivom Oven-Stoltenbergov plan. Srpska i hrvatska strana prihvatile predložene mape.
  • 24. avgust – Hrvati u BiH proglasili svoja područja Republikom Herceg-Bosna.
  • 21. septembar – Muslimanska strana odbacila predloženi Oven-Stoltenbergov plan

 

1994.

  • 5. februar – Eksplozija na sarajevskoj pijaci Markale-68 osoba poginulo, ranjeno oko 200. Srbi optuženi da su odgovorni za eksploziju.
  • 18. mart – Franjo Tuđman i Alija Izetbegović potpisali sporazum o formiranju muslimansko-hrvatske federacije u BiH.
  • 10. april – Srpske snage započele ofanzivu na Goražde, najveću muslimansku enklavu koja je brojala oko 60.000 ljudi
  • 25. april – SAD, Nemačka, Francuska, Engleska i Rusija formirale Kontakt-grupu
  • 18. jul – Muslimani i Hrvati prihvatili predloženi plan Kontakt-grupe, po kojem je BiH izdeljena na muslimansko-hrvatsku federaciu sa 51% i Republiku Srpsku sa 49% teritorije.
  • 4. avgust – Posle nekoliko odbijanja Srba da prihvate plan Kontakt-grupe, vlasti SRJ i Srbije prekinule sve odnose sa Republikom Srpskom i zatvorile granicu na Drini.

 

1995.

  • 11. jul – Vojska Republike Srpske zauzima Srebrenicu, jednu od najvažnijih muslimanskih enklava.
  • 16. jul – Haški tribunal podigao optužnicu protiv Radovana Karadžića i komandanta Vojske Republike Srpske, Ratka Mladića, zbog opsade i granatiranja Sarajeva.
  • 28. avgust – Još jedna stravična eksplozija na pijacu Markale u Sarajevu. Bilans – 37 osoba poginulo. Srbi i po treći put nepravedno optuženi.
  • 29. avgust – Najviše rukovodstvo Republike Srpske ovlastilo predsednika Srbije, Slobodana Miloševića, da zastupa RS na mirovnim pregovorima.
  • 30. avgust – Avijacija NATO pakta otpočela žestoke vazdušne udare po Republici Srpskoj, uništavajući najvažnije vojne i komunikacijske objekte.
  • 8. septembar – RS službeno priznata kao jedan od dva entiteta u Bosni i Hercegovini.
  • 14. septembar – Posle dvonedeljnih vazdušnih udara NATO avijacije, bosanski Srbi povukli teško naoružanje oko Sarajeva čime je bila okončana troipogodišnja opsada ovog grada.
  • 5. oktobar – Jedan od ključnih pregovarača u ostvarivanju mirovnog sporazuma, Ričard Holbruk (diplomata iz SAD), proglasio dvomesečno primirje u BiH. Do tog dana, ofanziva udruženih bošnjačko-hrvatskih snaga svela teritoriju Srba na manje od 50% teritorije BiH.
  • 16. novembar – Haški tribunal dopunio optužnicu protiv Karadžića i Mladića, stavljajući im na teret odgovornost za masakr u Srebrenici.
  • 21. novembar – Posle tronedeljnih pregovora, u američkoj vojnoj bazi Dejton potpisan mirovni sporazum koji je okončao rat u Bosni i Hercegovini. Sporazum potpisali Slobodan Milošević,Franjo Tuđman i Alija Izetbegović.
  • 14. decembar – U Parizu svečano ratifikovan Dejtonski sporazum.

 

Dejtonski mirovni sporazum

Dejtonski mirovni sporazum je dogovor potpisan u vazduhoplovnoj bazi Rajt-Paterson kod Dejtona, u američkoj državi Ohajo, kojim se zvanično prekinuo rat u Bosni i Hercegovini (1992-1995).

Konferencija je trajala od 1. novembra do 21. novembra 1995. godine. Glavni učesnici su bili tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, predsednik Bosne i Hercegovine Alija Izetbegović, predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, američki posrednik Ričard Holbruk i general Vesli Klark. Sporazum je zvanično potpisan u Parizu, 14. decembra.

 

 

Ostavi poruku