BiH bi danas trebalo da ispiše novu stranicu svoje, ali i istorije Evropske unije, jer će status kandidata za članstvo u evropskoj porodici dobiti zemlja čiju sudbinu još uveliko kroje stranci, što je, prema mnogim tvrdnjama, suprotno vladavini prava te jasna potvrda da je “poklonjeni” napredak posljedica promjene pravila u Uniji i njenih interesa.

Evropski put, kao ključni spoljnopolitički cilj BiH, otvoren je zvanično 2008. godine potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, ali je stupio na snagu godinama kasnije, a ni poslije toga mnoge stvari nisu “legle” jer nikad u potpunosti nije profunkcionisao čak ni nadležni odbor za saradnju sa evropskim institucijama.

Ipak, Evropska komisija je u maju 2019. dala pozitivno mišljenje o zahtjevu BiH za dobijanje statusa kandidata za članstvo, a u dokumentu je popisano 14 prioriteta, odnosno uslova koje nadležni treba da sprovedu u djelo da bi ga dobili. Na toj listi su propisi koji se tiču javnih nabavki, sukoba interesa, pravosuđa, a posebno je pojedinima u BiH za oko zapala obaveza da se vidi status troje stranih sudija u Ustavnom sudu BiH, uz ranije tvrdnje da zemlja ne može u EU dok u njoj postoji OHR, odnosno visoki predstavnik.

Od tada do danas malo šta se promijenilo u BiH kada je u pitanju ispunjavanje tih uslova, ali jeste u pogledu evropskih zvaničnika.

Evropska komisija je izmijenila metodologiju za buduća proširenja, a onih prvobitnih 14 prioriteta je donekle preinačeno u osam stavki, uz obavezu da i ostali zadaci budu riješeni u skorije vrijeme da bi BiH stekla status, odnosno bila bliže i otvaranju pregovaračkog procesa. Situacija se, dalje, u korist BiH i napretka na evropskom putu okrenula prvenstveno zbog rusko-ukrajinskog sukoba zbog kojeg su i Ukrajina i Moldavija gotovo preko noći dobile status kandidata iako nisu bile u ozbiljnijoj igri za to. To je poguralo i BiH bliže kandidatskom statusu koji bi trebalo zvanično da danas bude potvrđen, odnosno odobren.

Pojedini analitičari su još u oktobru, poslije prvih naznaka da će se stvari odvijati na taj način, isticali da je riječ o “uslovnom” kandidatskom statusu jer domaće vlasti nisu napravile vidljivije pomake te da tek predstoje teški izazovi, zbog čega niko nema odgovor na pitanja koliko bi BiH mogla biti “zarobljena” u tom statusu.

Ključni datumi

  • jul 2008. – Potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP)
  • jun 2015. – SSP stupio na snagu
  • februar 2016. – BiH podnijela zahtjev za članstvo
  • maj 2019.- EK objavila mišljenje o zahtjevu za članstvo
  • jun 2022.- Evropski savjet potvrdio spremnost za dodjelu statusa kandidata
  • 12. oktobar 2022.- EK preporučila kandidatski status

Stav o davanju kandidatskog statusa juče je ponovio predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik.

– Nisam nešto oduševljen, posebno jer su svi pogazili ono što su ranije govorili o kandidatskom statusu, a to je da će se, kada se dođe do toga, ovdje međunarodna uprava završiti, a oni je ojačavaju – poručio je Dodik.

Podsjetio je da godinama svjedoči velikim obećanjima sa Zapada koja se na kraju ne dese te da i dalje zadržavaju “lažnog visokog predstavnika u BiH” i sudije u Ustavnom sudu BiH.

– Kakav je to kandidat kojim modeliraju stranci u izvršnim vlastima? Pozdravljam, nisam protiv, ali ne očekujem ništa – rekao je Dodik koji je i ranije govorio da je mahom isticano da kandidatski status znači kraj mandata visokog predstavnika i stranih sudija u Ustavnom sudu BiH.

U Mišljenju Evropske komisije je, između ostalog, navedeno da bi pregovori za pristupanje BiH trebalo da budu otvoreni kada ona postigne potreban stepen usklađenosti s kriterijumima za članstvo u EU, a posebno sa onima kojima se zahtijeva stabilnost institucija koje naročito garantuju demokratiju i vladavinu prava.

Snežana Novaković Bursać, koja je bila dio Odbora za stabilizaciju i pridruživanje između Parlamenta BiH i Evropskog parlamenta, kaže da je jasno, a posebno onima koji su bili spremni da to i priznaju nakon prijema Bugarske i Rumunije, te epiloga sa Ukrajinom, da je riječ više o političkim momentima, nego “suvom” ispunjavanju uslova.

– Zbog nas samih moramo težiti da raspetljamo neke političke i pravne situacije, među kojima su pojedine i ubrojane u te famozne prioritete, i da pregovaramo u mjeri koja nam bude dostupna. Dobro je što je pokrenut proces, ali je preočigledno da je i dalje nejasan, te da će puno zavisiti od politike – istakla je Novaković Bursać.

Postojanje OHR-a, tvrdi, direktno podriva jedan od stubova EU.

– On se zove demokratija, a praksa Ustavnog suda BiH, u vidu presuda koje su suprotne Ustavu, podriva drugi stub Unije, odnosno vladavinu prava – zaključila je.

Status kandidata za članstvo predstavlja značajan politički signal za državu u smislu da je EU vidi kao svoju članicu i da je pokazala značajnu spremnost i opredjeljenje za ispunjavanje kriterijuma za članstvo. Sticanje statusa šalje poruku investitorima, kreditorima, turistima i drugima da je ostvaren određeni nivo političke, ekonomske i pravne stabilnosti te je moguće računati na posredne konkretne efekte kao što su povećanje direktnih stranih investicija, veći kreditni rejting, povećan broj turista, više inovacija i istraživanja, bolji imidž u svijetu.

Profesor međunarodnih odnosa Miloš Šolaja smatra da će pozicija BiH od danas biti za nijansu povoljnija, ali se u suštini ništa neće promijeniti.

– BiH će i dalje zadržati sve obaveze i uslovljavanja kao i do sada kako bi dostigla standarde Unije. Niko tu neće nikoga poštedjeti. Ovo je rezultat više činjenice da je EU primila Ukrajinu i Moldaviju za kandidate preko noći iz nekih svojih političkih razloga i nije mogla da oteže sa zemljama koje se dugo pripremaju za to – rekao je Šolaja za “Glas”.

Dodaje da su uslovi u suštini isti, ali uz taktičku promjenu retorike.

– Sve što se traži moramo da uradimo i zaista ne mogu ni da zamislim kako bi jedna zemlja sa stranim upravljačem mogla postati članica EU. To ni u mašti ne mogu da zamislim – zaključio je Šolaja.

Status kandidata imaju i Albanija, Sjeverna Makedonija, Crna Gora, Srbija i Turska, koja ne napreduje još od 1999. godine. Posljednje proširenje bilo je 2013. godine, kada je Hrvatska postala punopravan član EU.

Procedura

Status države kandidata jedan je od koraka države u procesu pristupanja u EU i prethodi otvaranju pregovora o pristupanju. Prema dosadašnjoj praksi, status se može dodijeliti državi kada je ostvarila određeni napredak u ispunjavanju kriterijuma za članstvo, ali nedovoljan za otvaranje pregovora o pristupanju. Pregovori kreću kada se članice EU na sastanku Evropskog savjeta jednoglasno usaglase o početku.