BIVŠA državna sekretarka Sjedinjenih Američkih Država Medlin Olbrajt umrla je danas, u 85. godini, na dan uoči 23. godišnjice NATO agresije na SR Jugoslaviju.

Ostaće u Srbiji upamćena kao nemilosrdna žena, jedan od najglasnijih zagovornika bombardovanja Jugoslavije i nezavisnosti Kosova.

Medlin Olbrajt je rođena 15. maja 1937. godine u Pragu kao Marija Jana Korbelova. U Pragu je provela samo nekoliko nedelja, nakon čega je zbog oca Josefa Korbela, koji je bio je ataše za štampu pri ambasadi Čehoslovačke u Beogradu, prvu godinu života, pred sam Drugi svetski rat, provela u glavnom gradu Jugoslavije.

NJeni roditelji su zavoleli Beograd i pokušavali su da nauče jezik kako bi mogli da se sporazumeju sa ljudima, a Josef je bio pristalica jugoslovenske demokratske opozicije koja se suprotstavljala monarhiji. Josef i Ana su se najviše družili sa Vladimirom Ribnikarom, izdavačem “Politike”, čija je supruga Jara bila Čehinja. Ipak, Olbrajtova je “pljunula” na ovo prijateljstvo u intervjuu za “JuEsEs Tudej”, ispričavši da njen otac nije hteo da ona ide u školu sa komunistima, zbog čega ju je poslao u Švajcarsku.

Krajem 1938. Josef je opozvan s dužnosti diplomate u Beogradu i počeo je da radi kancelarijski posao u Pragu. Već 25. marta 1939, deset dana od nacističke opupacije Češke, čitava porodica uputila se u Jugoslaviju, gde su ih dočekali kao prijatelje i pomogli im da dođu do Grčke, gde su se ukrcali na brod koji ih je prebacio u Englesku. I u Medlininoj knjizi piše da je njen otac sve vreme održavao bliske veze sa svojim prijateljima iz Srbije i da su uz njihovu pomoć iz Čehoslovačke, preko Beograda, prebacivane tajne depeše.

Sa porodicom se 1948. seli u Ameriku, gde je završila srednju školu u Denveru, da bi kasnije studirala političke nauke na koledžu Velzli u Masačusetsu. Američki državljanin postala je 1957. Nakon diplomiranja u maju 1959, udala se za čikaškog novinara DŽozefa Olbrajta, s kojim ima tri ćerke. Od 1976. do 1978. radila je kao glavni asistent za zakonodavna pitanja američkog senatora Edmunda Maskija. Od 1978. do 1981. kao zaposlena u Beloj kući i u Nacionalnom savetu bezbednosti, Olbrajtova je bila važan službenik Karterove administracije. Medlin Olbrajt je 1997. postala prva žena državni sekretar i u vreme svog mandata žena sa najvišim položajem u istoriji SAD.

Za vreme svog mandata značajno je pojačala uticaj američke politike u Bosni i Hercegovini i na Bliskom istoku. Na sebe je navukla bes brojnih Srba u bivšoj Jugoslaviji zbog primetnog antisrpskog stava i uloge koju je imala u artikulisanju američke politike za vreme ratnih sukoba na Balkanu, naročito na Kosovu i u Bosni. Kako je Kolin Pauel naveo u svojim memoarima, Olbrajtova je svoj stav prema upotrebi vojske obrazložila rečima: „U čemu je svrha posedovanja ovakve superiorne vojne sile (…) ako ne možemo da je upotrebimo?”

Beskrajna mržnja prema Srbima

„Odvratni Srbi“, reči su kojima je Medlin Olbrajt počastila aktiviste češkog udruženja “Praško proleće”, kada su joj oni pod nos poturili fotografiju na kojoj se nalaze žrtve NATO bombardovanja 1999.

– Moramo da shvatimo da u Srbiji ima snaga koje žele bolje odnose sa SAD. Nije sve u Srbiji negativno. Oni žele da budu tretirani na drugačiji način, a mi imamo ekonomske i diplomatske instrumente da na to utičemo -rekla je Olbrajt.

Ove reči bi možda mogle nekog i da prevare da je Olbrajtova promenila mišljenje o Srbima, ali ne i onog ko poznaje događaje koji su ispunili njenu biografiju. Slične stavove iznosila je i pre 25 godina kada je pružila podršku operaciji „Oluja“, žučno se zalagala za bombardovanje Srbije, pravdajući da je u pitanju “humanitarna misija”. U toku svog mandata tražila je i da se nikako ne odustane od Tribunala u Hagu, jer “žrtve zverstava zaslužuju pravdu”.

Mnoge u SAD bili su iznenađeni njenom žestinom, pa su taj rat nazvali “Medlinin rat”. Ključnu ulogu imala je u Mirovnim pregovorima u Rambujeu o Kosovu i Metohiji 1999. godine. Tada je praktično presekla pregovore, obećavši Albancima referendum za tri godine, a Srbima čuveni Aneks B, za koji su i strani političari govorili da je predviđao okupatorski status za Jugoslaviju. Nedugo zatim usledilo je bombardovanje.

Nije pokazala ni trunku kajanja

Praški portal “Parlamentarni list” objavio je prošle godine da se Olbrajtova vodila isključivo ličnim razlozima u svom zalaganju za bombardovanje SRJ 1999. godine, kao i za stvaranje tzv. nezavisnog Kosova. Objavili su da je zahvaljujući svojim bliskim vezama sa liderima terorističke OVK, pre svega sa Hašimim Tačijem, posle dolaska međunarodne uprave na Kosovo i Metohiju, privatizovala kosovsku telefonsku kompaniju “Ipko”, a koju je njena kompanija kasnije prodala slovenačkom operateru “Telekom Slovenija”.

Ispostavilo se da je preplaćen 20 miliona dolara, a na direktno pitanje čeških medija da li posle 20 godina misli da je bilo u redu da NATO snage bombarduju Srbiju i pobiju više hiljada ljudi, među kojima i mnogo žena i dece, Olbrajtova nije pokazala ni trunku kajanja.

– U Jugoslaviji, Bosni i na Kosovu dogodilo se da je umrlo mnogo ljudi i moram da kažem da je to bila tragedija, kao i da smo dugo pokušavali da pronađemo diplomatsko rešenje. Mi nismo hteli da koristimo bombe, ali stvarno tamo su Srbi na Kosovu ubijali ljude. Koliko puta smo vodili diplomatske pregovore, dali smo sve od sebe, ali Srbi su ubijali ljude samo zato što su bili muslimani – rekla je Olbrajtova.

Žalim što nismo brže intervenisali u Jugoslaviji

Tokom intervjua za “Hafington post”, koji je dala pre nekoliko godina, odgovorila je i na pitanje o moralnoj težini i ispravnosti odluka koje je donosila.

– Mislim da su odluke koje sam donosila bile dobre. A mnoge su i drugi doneli umesto mene. Da li za nečim žalim? Žalim što nismo brže intervenisali u Jugoslaviji. Mislim da mi je drago zbog onog što smo uradili na Kosovu. Teško je bilo odlučiti da li radi sprečavanja etničkog čišćenja treba upotrebiti vazduhoplovne snage, koje će usput ubijati i nedužne. Da li je u redu odlučiti da žrtvuješ život jedne osobe da bi spasao život druge? Te odluke su mi bile teške – kazala je ona.