TOPOT vojničkih čizama i bratoubilački rat odjekuju Evropom. Pala je krv među slovenskom i pravoslavnom braćom u Ukrajini. Vojna intervencija probudila je i još sveža sećanja u našoj zemlji na razaranja, sankcije, medijski rat, različite (ne)istine. Potrebna je, čini se, samo varnica, pa da se svet nađe na rubu trećeg svetskog rata i nuklearne katastrofe.

Sagovornici “Novosti” sa Zapada, francuski stručnjaci za istoriju, politiku i vojna pitanja, pokušali su da iz svog ugla rasvetle aktuelna dešavanja.


ALEKSI TRUD, istoričar

Evropljani previše prate politiku SAD
– VEOMA me je pogodilo to što se događa. Podseća me pomalo na početak ratova u bivšoj Jugoslaviji. To veoma boli. Jer, svaki rat je strašan. I, uvek mislimo da će kratko trajati. Istorijski, ratovi uglavnom traju duže nego što mislimo u početku. Uz to, ima mnogo mešovitih porodica.

Šta je rešenje?

– Treba pod hitno zaustaviti ratna dejstva. Treba postići kompromis koji će sve zadovoljiti, naravno, uz poštovanje teritorijalnog integriteta Ukrajine. Evropljani su previše pratili politiku Amerike. Potrebno je držati se Sporazuma iz Minska. Istovremeno mora da se reši pitanje bezbednosti za Donbas i širenja NATO na Ukrajinu što za Moskvu predstavlja “crvenu liniju”.

Kako organizovati geopolitiku sutrašnjice?

– Ona se upravo prekraja. Rusija se vezuje za Kinu, podržava je Indija. Uticaj NATO će biti sve manji. Rusija hoće da pokaže da se vraća na međunarodnu scenu kao vojna sila. Vreme je za novo osmišljavanje evropske bezbednosti, bez američkog “kišobrana”. To vodi kroz jaču evropsku odbranu i dijalog s Rusijom. Ovo je nastavak konfrontacije velikih sila, posle povratka Rusije na međunarodnu scenu, nakon devedesetih. To, naravno, ničim ne opravdava trenutni rat.

Hoće li se Rusi zaustaviti u Ukrajini?

– Iskreno, ne verujem da će ići dalje od Ukrajine. Ona je za njih strateško pitanje. Ići dalje bi bilo veoma opasno po Rusiju. Treći svetski rat bi bio nuklearni sukob i svi bi iz toga mnogo izgubili. Ne bi ni stigao da se povede, planeta bi bila uništena. Ubeđen sam da do toga neće doći. Ali, biće teško za sve, ne samo u Evropi.

Kroz Ukrajinu prolazi trgovina gasom i naftom, Rusija i Ukrajina predstavljaju praktično polovinu izvoza žita u svetu. Sve će imati i značajne ekonomske posledice.

Kakav je vaš stav o Makronovom predlogu za stvaranje evropske vojske?

– To će dosta toga da promeni. Ne podržavam Makrona generalno, ali evropska vojska je dobra ideja. Verujem da će se dalje napredovati u tom pravcu. Makron ima pravo što nastavlja da razgovara s Putinom. Veoma sam pozitivno iznenađen. Treba iskoristiti svaku priliku da se dođe do mira.


ANDREJA KOTARAC, portparol Marin le Pen

Rešenje nisu ni vojska ni sankcije
INVAZIJA na bilo koju zemlju je neprihvatljiva. Mora da se poštuje međunarodni poredak. Rat je strašan.

To, za “Novosti”, ističe Andreja Kotarac, poslanik u Lionu u regionalnoj skupštini Overnja-Rona-Alpi i portparol predsedničkog kandidata Marin le Pen.

– Sve ono što sada zameramo Rusiji, moglo je da se zameri i NATO. Strašno je to što se događa u Ukrajini. Ali je strašno bilo i bombardovanje Srbije, Iraka, Sirije. Osuđujem invaziju Rusije, ali potpuno je pogrešno uz to verovati da je NATO garant međunarodnog poretka, mira, slobode naroda i granica. NATO je tokom 78 dana bombardovao Srbiju koja nije napala nijednu njenu zemlju članicu, otcepljujući od nje Kosovo i stvarajući tamo mafijašku državu. Rezultat u Iraku je 1,4 miliona mrtvih i stvaranje Islamske države.

Kako zaustaviti ratna dejstva u Ukrajini?

– Rešenje, svakako, nije vojno, ali to nisu ni ovako oštre sankcije. Jer, u tom slučaju, moglo bi da dođe do eskalacije sa nesagledivim posledicama. Treba pod hitno organizovati pregovore na kojima će se insistirati na sprovođenju Sporazuma iz Minska i vojnoj neutralnosti Ukrajine.

Kakvu ulogu bi Pariz tu mogla da odigra?

– Uvek smo želeli da Francuska bude sila između Rusije i SAD. Zalažemo se za progresivni izlazak Francuske iz NATO uz brzi izlazak iz komandnih struktura. NATO već godinama napreduje ka Istoku. Marin le Pen već deset godina na to ukazuje.


ŽAK OGAR, bivši oficir

Sporazum iz Minska nikad nije sproveden
IMAM utisak da se ponovo događa 1999. godina. Rat je užasna stvar. Lično sam se prevario. Mislio sam da će se Putin zaustaviti na republikama Donjeck i Lugansk. Ali, otišao je mnogo dalje.

Tako o trenutnoj situaciji u Ukrajini razmišlja Žak Ogar, pukovnik koji je sa svojim specijalcima prvi ušao na Kosovo posle bombardovanja NATO.

– Istina je da je Moskva napala, ako gledamo od proteklog četvrtka, kada je krenula ruska ofanziva. Treba, ipak, istovremeno sve sagledati i kroz proteklu deceniju, kroz položaj ruske populacije u Donbasu poslednjih osam godina. Sporazum iz Minska nikada nije sproveden. Naravno, to ne opravdava trenutnu invaziju Rusije na Ukrajinu.

Je li došlo do promene u odnosima velikih sila?

– Putin je govorio da NATO ide ka Rusiji, a ne Rusija ka NATO. Očigledno je izgubio strpljenje i sad Rusija ide ka NATO. Naravno, time ga ne opravdavam. Samo prenosim kako vidim njegovo rezonovanje.

Šta je rešenje?

– Bez ikakve sumnje, pregovori. Treba po svaku cenu da se ućutka oružje. Putin ima protiv sebe ceo Zapad, ali uz sebe deo Azije i Afrike. Uvek postoji rizik od svetskog sukoba, kada dođe do rata između dva suseda čiji je geografski i ekonomski značaj veliki.

Može li da se povuče paralela sa bivšom Jugoslavijom?

– Prisustvujemo nečemu sličnom. Rat predstavlja strašnu patnju. Svedočimo ljudskim dramama, kao što je to bilo u Jugoslaviji, počev od Republike Srpske Krajine, o čemu niko danas ne govori. Odgovornost za ovo što se događa danas snose i SAD i NATO, koji ništa nisu učinili da do toga ne dođe i koji su gurnuli Rusiju u rat.