Iako je Bakir Izetbegović očekivao da će jedinstvo srpskih političkih stranaka trajati četrdeset dana, ono je ipak trajalo duže i održalo se oko tri meseca. Međutim, ono je narušeno na sednici Narodne skupštine RS, kada predlozi za zaštitu srpskog nacionalnog interesa nisu izglasani zbog bojkota opozicije.

Prvi put Narodna skupština Republike Srpske nije izglasala zaštitu vitalnog nacionalnog interesa, a odgovornost za to je, prema rečima profesora međunarodne politike Srđana Perišića na opozicionim partijama. U uslovima najteže krize u BiH u poslednjih 26 godina, od opozicije se očekivalo da podrži veto koji je na odluke Predsedništva BiH od 18. oktobra stavio srpski član Predsedništva Milorad Dodik, naglašava naš sagovornik.

„To se očekivalo. Međutim, šta se desilo? Očito je da je strani faktor u poslednja tri meseca radio sa predstavnicima opozicije, koji su poslušali strance – da iz jedinstva u praktičnom smislu iskorače, a da verbalno i retorički u njemu ostanu“, kaže Perišić.

Strani faktor i Srpska – da li je Bakir nešto znao

Među opozicionim partijama u Republici Srpskoj postoje one koje su otvoreno prozapadne i pro-NATO, kao što je Partija demokratskog progresa (PDP), ili one čije je rukovodstvo prozapadno kao što je Srpska demokratska stranka (SDS), dodaje naš sagovornik.

„Ono što je Bakir Izetbegović najavio, da će se vlast i opozicija u republici Srpskoj posvađati nakon četrdeset dana, nije se dogodilo, ali očito da je Bakir Izetbegović znao nešto što ostali građani Srpske nisu, ili su mogli da pretpostave, ali nisu verovali da će do toga doći. A to je da će se jedinstvo srušiti i srušilo se, nažalost tamo gde Republika Srpska daje svoje odgovore na pretnje, pritiske i pokušaje njenog razbijanja – u Narodnoj skupštini, gde se RS štiti“, naglašava Perišić.
Opozicija, zaslepljena ličnošću Milorada Dodika, spremna je da, u želji da ga skloni sa vlasti, sva strateška pitanja podredi tom cilju, dodaje Perišić. Želja da se dođe na vlast legitimna je, ali podređivanje strateških interesa Srpske toj mržnji, neprihvatljiva je.

Politikolog Radomir Nešković ocenjuje da je snaga srpskog člana Predsedništva upravo u dvotrećinskoj većini u Narodnoj skupštini.
„Ako tu većinu nema, njegov položaj u odnosu na druga dva člana Predsedništva je oslabljen. Zbog toga je potrebno da vlast i opozicija u RS povedu dijalog i da dođu do kompromisa o pitanju vitalnog nacionalnog interesa. Ako dođe do političkog kompromisa između vlasti i opozicije, pa ponovo budemo u situaciji da imamo veto, biće sve u redu i očekujem da će biti postignuta saglasnost o minimumu zajedničkih stavova. Za sada, ovakvo stanje imaće negativne posledice i nadam se da neće dugo trajati“, kaže on.

Dijalog je jedino rešenje

I Neškovićev kolega, profesor Miloš Šolaja smatra da je dijalog vlasti i opozicije jedini način da se zaštite interesi Republike Srpske, a neizglasavanje predložene odluke otvorilo je nekoliko pitanja o unutrašnjim političkim odnosima u Republici Srpskoj, kao i odnosa Republike Srpske prema institucijama BiH.

„Očigledno je da se pokazuje potreba da se sedne i suštinski definišu politike Republike Srpske. Mislim da je po tom pitanju potrebna temeljnija i sistematičnija politika u kojoj bi se gradio odnos između vlasti i opozicije. Jer mislim da, bez zajedničkog političkog nastupa i zajednički definisanih interesa, sve gubi svrhu, gubi smisao.“, smatra Šolaja i dodaje da, ukoliko se jedinstvo među partijama u RS ubrzo ne postigne, posledice će biti katastrofalne.

Milorad Dodik je veto koji je stavio na sve odluke koje je Predsedništvo BiH usvojilo na sednici 18. oktobra obrazložio pozivajući se na odluku Narodne skupštine Republike Srpske o neodlučivanju u Predsedništvu do povlačenja nametnutih izmena Krivičnog zakona BiH.

Veliki broj odluka i zaključaka Predsedništva BiH sa sednice 18. oktobra, ugrožava vitalni entitetski interes, rekao je Dodik u uvodnom izlaganju. U njima su uočeni proceduralni i materijalni nedostaci i zaobilaženje entitetskih nivoa vlasti i zato je, kako je naveo, glasao protiv.

Dodik ni za otvaranje kancelarije Ruske ambasade u Banjaluci i davanje agremana ambasadorima pojedinih zemalja, nije dao svoj glas očekujući da će o tome „za“ glasati poslanici u Parlamentu Srpske. Time je, kazao je, hteo da omogući da se odlučuje u Narodnoj skupštini Republike Srpske, a ne u Predsedništvu BiH.