MINISTAR odbrane Rusije Sergej Šojgu smatra da je glavna unutrašnja pretnja za svaku državu raspad društva.

-Postoji strašniji deo, koji u poslednje vreme, poslednjih decenija postao glavna opasnost za svaku zemlju. To su unutrašnje pretnje. Sve to je povezano sa činjenicom da se društvo postepeno raspada“, rekao je Šojgu na panelu foruma mladih „Teritorija smisla“.

Kao primer, ministar je naveo Jugoslaviju, Libiju, Irak, Siriju i Egipat.

-Čini se da taj raspad prolazi neprimetno. Nažalost, bio sam svedok mnogih takvih stvari, počevši od Srbije ili bivše Jugoslavije. Sa mnogim liderima koji su kasnije završili u Haškom tribunalu, neću da krijem, imao sam sreću da zajedno radim, da komuniciram. To su i Milošević, Karadžić i general Mladić. Nekoga više i nema, ali oni su tada u poslednjem trenutku shvatili da se zemlja raspada iznutra. Sve to bio rad sa određenim ciljem, kada je od jedne zemlje Jugoslavije nastalo šest država, rekao je Šojgu.

On je dodao da je posle toga bilo mnogo različitih primera: „bio je Gadafi i Libija, bio je Husein i Irak, bio je Tunis u kojem se ovi događaji sada nastavljaju, bila je Sirija, bio je Egipat. Neko je izdržao, neko nije uspeo da se odupre“, naglasio je on.

-Vojne pretnje – to je kada nam prete i mi shvatamo ko preti, čime preti. Znamo čime su naoružani, znamo kako tome da se odupremo, kako da se izborimo sa tim i na odgovarajući način gradimo vojnu odbranu, objasnio je ministar.

Obraćajući se učesnicima foruma Šojgu je objasnio da Rusija nema prava da bude slaba.

-Ako budemo slabi, onda će se dogoditi ono što se dogodilo u istoj toj Siriji, Libiji, Jugoslaviji i mnogim drugim zemljama. Ali sa nama će biti potpuno drugačije, istakao je ministar.

-Naravno, oni bi hteli da kod nas izbije unutrašnja nesloga, kako bismo na kraju bili neprijatelji na nacionalnoj, verskoj, klasnoj osnovi, pa da počnemo da se bavimo samokritikom i uništavamo svoju zemlju iznutra. To ne možemo da dozvolimo, što znači da moramo biti jaki. Zadatak koji je pred nama je jasan, razumljiv i jednostavan – jaka zemlja, jaka vojska. Zapravo, to je ono čime se i bavimo, konstatovao je ministar.