SHARE

За куповину Фабрике шећера Бијељина у стечају стигле су три понуде, али су неприхватљиве јер ни у једној од њих није гарантовано да ће бити поново покренута производња у овом некада стратешком предузећу.

Ту оцјену је у извјештају изнио стечајни управник бијељинске “Шећеране” Небојша Матић, а коначна одлука је у рукама Одбора повјерилаца.

На јавни позив за продају бијељинског предузећа понуде су доставиле двије компаније и једно физичко лице. Ријеч је о турској компанији “Солтист”, вијетнамској “Сисиван” и Горану Вајкићу из Бањалуке. Судећи према њиховом садржају, потенцијалне купце интересује само имовина предузећа, а не и покретање производње.

Турци су навели да су спремни да плате 5,1 милион евра и да обезбиједе банкарску гаранцију, али да ће се тек након што уђу у посјед и детаљно сагледају стање у којем су постројења и опрема изјаснити да ли ће инвестирати у поновно покретање производње.

У понуди вијетнамске компаније је наведено да су за преузимање акционарског друштва, 50.000 хектара земљишта и имовине која је раније припадала “Шећерани”, спремни да плате пет милиона евра у четири рате. Прву од 500.000 евра би уплатили одмах, а остале када уђу у посјед фабрике. За разлику од турске компаније, они нису планирали да обезбиједе банкарску гаранцију. Затражили су и да се прије него што буду укњижени као нови власници држава одрекне свих својих потраживања од фабрике, односно да имовину која се налази у стечајној маси предузећа преузму без икаквих обавеза према повјериоцима која тренутно износе око 16 милиона марака.

Најмање новца понудио је Горан Вајкић из Бањалуке – 6,95 милиона КМ. Он је предложио да стечајни дужник формира ново акционарско друштво, гдје би “Шећерана” у стечају била једини оснивач, а да функцију скупштине новог друштва обавља стечајни управник. Ново друштво било би формирано на 14 мјесеци, с тим да би Вајкић био директор и он би у периоду од годину обезбиједио новац којим би исплатио повјериоце, након чега би постао стоодстотни власник новооснованог предузећа.

  • Моје мишљење је да ниједну од понуда не треба прихватити јер ни у једној од њих није исказана озбиљна намјера да овај привредни гигант буде оживљен. Не постоје ни банкарске гаранције којима би то гарантовали. Постоје и озбиљни законски пропусти код понуда које су доставиле вијетнамска компанија и Вајкић јер није приложена адекватна документација којом би гарантовали да ће и оно што је написано бити могуће спровести у дјело – каже Матић.

Алтернатива

Небојша Матић је истакао да је Одбору повјерилаца предложио да не прихвати ниједну од пристиглих понуда и да поново буде отворен процес проналаска фирми које би показале интересовање да покрену производњу.

Уколико не би било таквих компанија, према његовом мишљењу, требало би расписати нови јавни оглас у којем не би условљавали купце покретањем производње, већ би била утврђена само минимална цијена продаје која би требало да се креће око пет милиона евра.

– Коначну одлуку треба да донесе Одбор повјерилаца на сједници која ће највјероватније бити одржана крајем августа – рекао је Матић.

SHARE

Оставите одговор