SHARE

У суботу, 24. марта, навршава се 19 година од НАТО агресије на некадашњу СР Југославију, прве војне интервенције у историји извршене на једну земљу без одобрења Савјета безбједности УН, у којој је током 78 дана бомбардовања убијено око 2.500 лица и нанесена огромна материјална штета.

Бомбардовање СР Југославије, коју су чиниле Србија и Црна Гора, извршено је због оптужби да српске снаге безбједности врше етничко чишћење косовских Албанаца, а услиједило је након неуспјешних преговора о Косову и Метохији у Француском Рамбујеу и Паризу.

Као непосредни повод искориштено је, наводно, убиство Албанаца у селу Рачак на Косову и Метохији.

Напади на Југославију почели су 24. марта 1999. године нешто прије 20.00 часова на основу наређења тадашњег генералног секретара НАТО-а Хавијера Солане, а југословенска влада исте ноћи прогласила је ратно стање.

Ваздушни удари, у којима је учествовало 19 земаља НАТО-а, започети су крстарећим ракетама и авијацијом на више мјеста у Србији и Црној Гори истовремено, а гађани су и војни и цивилни циљеви.

Готово да нема града у Србији који се током 11 седмица напада бар неколико пута није нашао на мети НАТО снага.

Током бомбардовања извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, док је 1.150 борбених авиона лансирало близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

НАТО је лансирао 20.000 великих пројектила, међу којима 1.300 крстарећих ракета, при чему је на војне и цивилне циљеве изручио и 37.000 касетних бомби са 350.000 касетних потпројектила.

Кориштене су графитне бомбе, као и муниција са осиромашеним уранијомом, уништено је око 50 одсто производних капацитета, а први пут у историји ратовања бомбардована је једна медијска кућа – Радио-телевизија Србије, када је убијено 16 радника.

Тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, а материјална штета се процјењује на више од 30 милијарди долара.

У оружаном сукобу са немјерљиво надмоћнијим непријатељем српска противваздужна одбрана успјела је да обори два НАТО авиона – ловца “Ф-16” и амерички “невидљиви” авион “Ф-117”, као и да зароби три непријатељска војника.

Један од упечатљивијих злочина НАТО-а над цивилним становништвом, био је напад на путнички воз на мосту у Грделичкој клисури, 12. априла 1999. године, који су авиони Алијансе погодили ракетама.

Према званичним подацима, у смрсканим и изгорјелим вагонима живот је изгубило 15 људи, а повријеђено је 50, међу којима је било и дјеце. Међутим, извјесно је да је било више погинулих, јер остаци неких жртава никада нису пронађени.

Језиве слике из Грделичке клисуре обишле су цијели свијет, а команданти
НАТО-а квалификовали су погибију невиних људи као “колатералну штету”, док је главнокомандујући НАТО-а генерал Весли Кларк цинично закључио да је воз “ишао превише брзо”, а да је бомба била превише близу циља да би могла да се откаже.

Бомбардовање је окончано потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову 9. јуна 1999. године, а три дана касније почело је повлачење Војске Југославије са Косова и Метохије и размјештање међународних снага, а потом и доношење Резолуције Савјета безбједности УН 1244.

Коначан број жртава НАТО агресије званично није саопштен, а српске процјене се крећу до 2.500 погинулих и око 6.000 рањених.

За злочине НАТО-а током агресије на СР Југославију нико није одговарао.

СР Југославија је Међународном суду правде у Хагу поднијела тужбу против осам држава чланица НАТО-а за прекомјерну употребу силе и геноцид приликом бомбардовања 1999. године, али је тужба одбијена 2004. године, уз образложење да Суд – “није надлежан, јер СР Југославија у тренутку подношења тужбе није била чланица УН”.

SHARE

Оставите одговор