SHARE

Голман Радника Младен Лучић и нападач Зрињског Тони Јовић дуго ће памтити 63. минут меча првог кола Лиге за првака.

Послије једног силовитог судара њих двојице Лучић је остао да лежи непомично на трави, а присебни Јовић знао је да мора хитно интервенисати. Искусни чувар мреже Бијељинаца не сјећа се најбоље свих детаља пошто је за тренутак изгубио свијест, али зна да му је Јовић притекао у помоћ. Питање је како би се све завршило да Јовић није био присебан.

– Изгледа да је ударац био толико јак да сам се одмах онесвијестио. Када сам прогледао, видио сам неколико унезвијерених саиграча, Јовића, али и још фудбалера Зрињског који су се уплашили за моје здравље и све то некако су панично посматрали. На срећу, све се завршило у најбољем реду и послије неколико минута био сам спреман да наставим меч. Иначе, у каријери сам се доста пута сударио са противничким играчима, али ми се никада није десило да изгубим свијест. Зато бих још једном захвалио Јовићу који ми је можда и спасио живот – рекао је Лучић.

Офанзивац Зрињског мало детаљније је описао ситуацију.

– Била је то ничија лопта на коју смо обојица кренули. Лучић се мало превише сагнуо, а ја се нисам могао зауставити и куком сам се забио у њега. Одмах сам примијетио да је изгубио свијест. Видио сам да му тијело има неправилан положај и да не миче рукама. Знао сам да морам хитно реаговати. Окренуо сам га на страну, некако сам успио да му извадим језик и снажно сам загаламио. Тада сам примијетио да мало реагује и да је отворио уста. Ту су се убрзо нашли и његови саиграчи Алем Мерајић и Домагој Франић, притрчала је и љекарска служба Радника и све се срећно завршило – у једном даху испричао је 26-годишњи Јовић.

Бивши фудбалер Борца рекао је да ће овај моменат памтити до краја живота.

– Ни сам нисам свјестан одакле ми толика присебност. До сада нисам имао прилику да било коме помогнем на овакав начин. Драго ми је што је на крају све добро испало и што сам успио да помогнем Лучићу – додао је Јовић те нагласио да је неколико пута у каријери добио снажне ударце у лице – лактом, главом или лоптом, али да се никада није десило да изгуби свијест.

SHARE

Оставите одговор