SHARE

Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић рекла је данас да је Влада опредијељена да се брзи путеви и ауто-путеви граде свугдје /у БиХ/ гдје је то могуће, али да је нереалан начин на који се јавности представља прича о почетку изградње ауто-пута Сарајево-Београд.

Коментаришући изјаву бошњачког члана Предсједништва БиХ Бакира Изетбеговића да је изградња ауто-пута Сарајево-Београд договорена и да ће почети ове године, Цвијановићева је рекла новинарима у Бањалуци да је то више једна добра прича за јавност.

“Када све то саберете у километре, цијене и износе, онда видите да то није баш тако сјајно”, рекла је премијер Српске.

Она је навела да би вољела да прича о брзим путевима и ауто-путевима буде реалност, али да у то није сигурна, јер је ријеч о пројектима огромне вриједности.

“Мислим да треба да утврђујемо приоритет по приоритет и тако реализујемо те пројекте. При томе, финансирање укупних пројеката брзих путева и ауто-путева захтијеваће комбинацију различитих средстава, инвеститора и кредитора, почев од Европске банке за обнову и развој, Европске инвестиционе банке и других”, објаснила је Цвијановићева.

Она је рекла да се у оперативном, политичком, уставном и сваком другом смислу мора водити рачуна о надлежностима ентитета, која су јасна, као и да се не преузимају обавезе у име Предсједништва БиХ уколико није постигнут заједнички став те институције.

“Када је ријеч о недавном састанку /Изетбеговића са предсједницима Србије Александром Вучићем и Турске Реџепом Тајипом Ердоаном у Итсанбула/, немам ништа против да неко то ради и договара одређене ствари, али када је ријеч о институционалном поступању, онда се зна како се поступа. Можете као појединац негдје да учествујете и то није проблем, али ово није била позиција Предсједништва са аспекта три његова члана који нешто дефинишу и усвајају одређене платформе, на основу чега неко од њих иступа”, истакла је Цвијановићева.

Она је додала да се не може рећи – “градићемо пут”, а да се не поштују ентитетске владе и ресорна министарства који у том смислу имају своје планове и усвојене транспортне стратегије.

Бошњачки члан Предсједништва Бакир Изетбеговић рекао је јуче да би изградња ауто-пута Сарајево-Београд могла да почне крајем ове године и да би већ идуће седмице у БиХ требало да дође важна делегација Турске са којом је у контакту министар комуникација и транспорта у Савјету министара Исмир Јуско.

Прва транша од ММФ-а сасвим извјесна

Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да је прва транша аранжмана са Међународним монетарним фондом /ММФ/ сасвим извјесна јер су се стекле претпоставке за закључење првог прегледа, те да не очекује да ће бити проблема у вези са законом о осигурању депозита на ниввоу БиХ, као једним од преосталих услова.

Цвијановићева је новинарима у Бањалуци рекла да су додатним редефинисањем Писма намјере неки рокови пролонгирани јер су и у ММФ-у сматрали да неке ствари нису вриједне тога да буду политички таоци када се зна да су друге претпоставке испуњене.

“Не очекујем неке посебне проблеме. Њихов фокус је сада био на усвајању буџета, након што су акцизе ријешене”, додала је Цвијановићева.

Осврћући се на услов ММФ-а да Инвестиционо-развојна банка Републике Српске одговара Агенцији за банкарство, премијер Српске је рекла да су се дјелимично бавили ИРБ-ом, а да у допунском Писму намјере има дио који се односи на ИРБ и на који начин ће се модификовати закон или евентуално реорганизовати.

“Наставићемо разговоре са ММФ-ом о тој теми али нисам баш сигурна да ће бити баш сва та рјешења која су наглашена. Мислим да ће се кроз разговоре доћи до нечега што ће значити већу стабилност ИРБ-а, бољу организованост и евентуално реструктурисање”, појаснила је Цвијановићева.

Говорећи о пројекту Свјетске банке за подршку запошљавању, Цвијановићева је рекла да он није блокиран, већ има неколико фаза.

“Пројекат је давно дефинисан, а потврђен је у оквиру Реформске агенде. Ишли смо према парламенту, усвајали на Влади, али цијели програм треба да се ратификује и да се одобри од БиХ. Неколико пута сам прозивала парламентарце због спорих ратификација и неких других процедура и вјероватно је и то једна од ствари која се десила као проблем”, додала је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, важно је да је Влада Српске са послодавцима дефинисала на који начин ће се реализовати тај програм јер има различитих модалитета, а нема проблема са аспекта Републике Српске.

Цвијановићева је закључила да ратификација треба да буде само техничка фаза јер она слиједи након што се све договори.

Нема јединственог регистра пољопривредних газдинстава БиХ

Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић поручила је да нема јединственог регистра пољопривредних газдинстава БиХ.

Она је појаснила да Српска има своје податке и регистар о пољопривредним газдинствима.

“Претпостављам да и други ентитет има регистар, иако тамо и кантони имају надлежности које се односе на пољопривреду”, додала је Цвијановићева.

Она сматра да треба, ради различитог међународног извјештавања, омогућити повлачење података из различитих центара, који се неће објединити у један регистар, јер за тим нема потребе, ни надлежности.

“Ако треба да извјештава о одређеним стварима, у чему је проблем да се повуку подаци из Републике Српске и Федерације БиХ и направи извјештај који треба да иде када је у питању пољопривреда?”, упитала је Цвијановићева.

Министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић рекао је јуче да је на сједници Савјета министара прошла информација о унапређењу Регистра пољопривредних газдинстава и Регистра клијената у БиХ и информација о активностима на успостављању пољопривредног информационог система у БиХ.

“Информација је прошла, што не значи да је стање по питању информационог система и Регистра сјајно и да немамо одређених проблема. Проблема имамо, али настојимо да постигнемо одговарајуће договоре са нижим нивоима власти, односно, Републиком Српском, Федерацијом БиХ и кантонима, јер је дио надлежности и на кантонима”, рекао је Шаровић.

Он је оцијенио да је ради приближавања БиХ ЕУ важно да буду успостављени регистри и информациони систем са једном централном базом података које се налазе у ентитетима, како би се лакше планирале активности у области пољопривреде и руралног

SHARE

Оставите одговор