Хрватска је на све начине покушавала да спријечи изложбу о Јасеновцу, која ће данас бити отворена у сједишту Уједињених нација у Њујорку, али је одустала када је лично генерални секретар ове организације Антонио Гутерес одобрио поставку о усташким злочинима над Србима, Јеврејима и Ромима – сазнају „Новости“.
Званични Загреб је дипломатским каналима тражио да УН забране изложбу у својим просторијама, па су се са таквим захтјевом обратили и Гутересу. Како пишу „Новости“, по њима је била спорна фотографија Алојзија Степинца и његова страшна мисија у покатоличавању Срба, као и истицање броја настрадалих о којем се говори у филму који је дио поставке.
Послије овог маневра Загреба, којем очигледно смета да свијет чује истину о звјерствима у Јасеновцу, услиједила је брза реакција шефа дипломатије Србије Ивице Дачића. Он је од генералног секретара УН затражио и добио званично одобрење да изложба може да се организује.
„Јасеновац – право на незаборав“ је највећа и најмонументалнија изложба о Јасеновцу која ће први пут бити постављена у УН са седам тона опреме и експоната који ће на мултимедијални начин Србију представити кроз српско-јеврејски пројекат поводом обиљежавања међународног дана Холокауста.
Специјални гости на отварању изложбе биће преживјели – дјеца логораши Јасеновца и Јастребарског – из Србије Јелена Бухач Радојчић, Смиља Тишма, Гојко Рончевић Мраовић, а из Њујорка Ева Костабел Дојч и Давид Алкалај који су преживјели Раб, Паг и Јасеновац и који ће се овом приликом видјети први пут.
Такође, први пут ће бити представљени новооткривени документи о овом логору и жртвама најстрашнијег стратишта у Независној Држави Хрватској.
Како наводе из МСП, изложба представља скроман допринос очувању универзалних вриједности човјечанства и глобалних напора УН у циљу спречавања појаве ревизије и рехабилитације неонацистичких и неофашистичких идеологија искључивости и свих облика дискриминације и фанатизма.
Почасни гост изложбе биће Роузи Стивенсон Гуднајт, потпредсједница Викимедије и потомак чувеног Давида Албале, који је издејствовао прво признање Балфорове декларације.
Прва влада која је одобрила Балфорову декларацију (подршка јеврејским тежњама за стварање „националног дома“ у Палестини) била је Влада Србије у егзилу 1917, за вријеме Првог свјетског рата, а примјерак тог документа биће приказан на изложби.
