SHARE

Високи представник у БиХ Валентин Инцко изјавио је да је можда танка линија између европске перспективе БиХ, с једне стране, и окова национализма и историје, с друге, али се, како је рекао, нажалост показала као велика препрека напретку државе.

Говорећи на пословном форуму у организацији Европског покрета у БиХ у Парламентарној скупштини БиХ, Инцко је рекао да не жели да улази у оно што је актуелно у тренутној политици или детаљно говорити о наслеђу сукоба у чијој се дугачкој сени, како је рекао, ова земља налази.

Нагласио је, међутим, двије ствари: Прва је, казао је, да су и друге земље морале да прођу значајну транзицију од периода који је услиједио, а након катастрофе до нове и боље будућности – европске будућности.

„И ја то могу потврдити на основу путање којом је ишла моја земља након окончања Другог свјетског рата. Није једноставно. Треба времена. Треба стрпљења. Али, то се може постићи“, рекао је Инцко.

Као другу ствар Инцко је нагласио да „ова транзиција подразумјева избор.

Друштво, сматра, мора да одлучи шта је оно што желимо, односно да ли желимо да оставимо прошлост иза себе и јесмо ли спремни да идемо новим путем.

Увјерен је, казао је, да је већина грађана БиХ давно изабрала.

„Прешли су танку линију која одваја неуспјешну прошлост од обећавајуће будућности“, рекао је Инцко и додао да, међутим, неки од њихових лидера се још увијек налазе са погрешне стране линије.

Инцко каже да то, на неки начин, не треба да изненађује зато што је политичка филозофија добила свој облик крајем двадесетог вијека, а припремана је пуно прије тога.

„Током протеклих двадесет година та политика је врло споро еволвирала. Она није савршено прилагођена захјевима 21. вијека. Дакле, постоји јаз између народа и њихових лидера.Али, то се не односи на све лидере. То је важно“, рекао је и додао:

„Довољно сам дуго високи представник да могу видјети да се дешавају дубоке промјене – у оквиру политичких странака и у многим институцијама. А то је, такође, нешто кроз што су прошле друге земље у транзицији“.

Инцко је рекао с обзиром на то да се приближава бугарско предсједавање Европском унијом, у првој половини 2018., те румунском у првој половини 2019., имамо, како је рекао, два веома упечатљива примјера земаља које су спровеле изузетну транзицију у периоду од само двије деценије.

То су, казао је, постигли јер су њихови политички лидери испоштовали вољу већине својих грађана и изабрали будућност која је веома различита – и пуно боља – од прошлости.

„Реформе потребне за прикључивање ЕУ су формула која ће грађанима донети предности, а међународна заједница у БиХ пружа сталну финансијску и политичку помоћ за примјену те формуле, али и страначки лидери морају показати одговарајуће опредјељење, а до сада је то опредељење било дјеломично и несигурно“, казао је Инцко.

Све док бројни страначки лидери у земљи остају на погрешној страни, то се неће десити, рекао је Инцко и додао да, међутим, мисли да ако им пословни људи јасно кажу – аргументима и избором инвестиција – да брже промјене нису само опција него да су неопходне, коначно ћемо видјети координирани политички ангажман који може променити стање у економији, рекао је Инцко на крају обраћања.

SHARE

Оставите одговор