SHARE

Три свједока у процесу против 13 некадашњих припадника Армије и МУП-а такозване Републике БиХ и Територијалне одбране у Коњицу осумњичених за злочин против човјечности над више десетина Срба у тој општини, тражили су због притисака да свједоче под заштитом, а једна од жртава силовања рекла је да јој путем посредника нуђен новац да би одустала од свједочења.

Притиске на свједоке, који су у посљедње вријеме ескалирали и озбиљно довели у питање исход суђења за ратне злочине,

открио је тужилац у овом случају Станко Благић на рочишту за одређивање притвора за 13 осумњичених одржаном у Суду БиХ. Истакао је да му се свједокиња жалила да је на њу вршен притисак и да су покушали да је подмите да не би теретила силоватеља.

Притисак на свједоке индиректно је потврдио и Суд БиХ, који је у образложењу одлуке да за десет од 13 ухапшених буде одређен притвор, навео да се у овом случају само притвором може онемогућити контактирање осумњичених са саслушаним и потенцијалним свједоцима, а свједоцима да неометано дају изјаву у истражном поступку. Благић је једномјесечни притвор затражио управо због основане сумње да би осумњичени боравком на слободи могли ометати ток истраге и кривични поступак и утицати на свједоке који су већ дали исказ, саучеснике и прикриваче, али и због узнемиравања јавности.

Суд је одредио притвор до 4. јануара ратном замјенику командира полицијске станице Коњиц Шефику Никшићу, стражару у логору „Челебићи“ Алмиру Падаловићу, команданту диверзантско извиђачке јединице такозване Армије РБиХ „Акрепи“ Митку Пиркићу и још седморици осумњичених, Сеад Јусуфбеговић је пуштен да се брани са слободе, док за Сафаудина Ћосића и Мухамеда Цакића суд није нашао постојање основане сумње да су осумњичени починили кривична дјела која им Тужилаштво ставља на терет.

У Тужилаштву БиХ нису одговорили на питање шта су предузели у вези са тврдњама свједокиње, а представници институција и организација у РС које се баве питањем ратних злочина и правници упозоравају да је крајње вријеме да се институције суоче са проблемом притисака и подмићивања свједока који су учестали у процесима некадашњим припадницима такозване Армије РБиХ.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић каже да би било сулудо да није одређен притвор да би колико-толико био умањен утицај на свједоке.

– Суд и Тужилаштво БиХ морају да се позабаве случајевима мијењања исказа свједока и притисака на њих. Свједоци све чешће одустају од свједочења или мијењају исказе. Давање лажног исказа је кривично дјело за које се одговара као и подмићивање. Судије су бјежале од одређивања притвора правдајући то чињеницом да је од рата прошло више од 20 година, али је дошло до проблема. Најдрастичнији примјер је више у утицају на свједоке у процесу против ратног команданта Армије РБиХ у Сребреници Насера Орића – нагласио је Којић.

Предсједница Удружења жена жртава рата РС Божица Живковић-Рајилић каже да не вјерује ни Суду ни Тужилаштву БиХ.

– Правду ћемо имати када будемо видјели пресуде и свједоке који не мијењају исказе и који свједоче, а да их нико не узнемирава – констатовала је Живковић-Рајилић и додала да ће све у вези са овим случајем показати током суђења.

Адвокат Миодраг Стојановић упозорава да је у посљедње вријеме било превише случајева у којима је вршен притисак на свједоке због чега су они или одустајали од свједочења или под притиском мијењали исказ.

– Ако је Суд БиХ заиста одредио притвор да би спријечио утицај на свједоке, ту праксу поздрављам и подржавам и она представља позитиван помак – рекао је Стојановић.

Адвокат Милан Романић каже да је Суд БиХ на почетку рада осумњиченима и оптуженима углавном одређивао притвор, али да се то касније сводило само на ријетке случајеве.

– Ако осумњичени и њима блиски људи врше утицај на свједоке мјере притвора су неопходне да би свједоци били заштићени и могли да свједоче без страха. Постоји Закон за заштиту свједока, али код нас су закони растегљиви и тумаче се различито. Да би правда била задовољена свједоци морају бити заштићени и да свједоче без страха – рекао је Романић.

Осумњичене су у понедјељак ухапсили припадници Агенције за истраге и заштиту БиХ због злочина почињених у прољеће и љето 1992. године на подручју Коњица и околине који су резултирали уклањањем и присилним пресељењем готово цјелокупне популације становништва српске националности са тог подручја. Злочини укључују убиства, мучења, силовања, злостављања и прогон.

Страх

Тужилац Станко Благић је истакао је да су се многи од свједока који су у рату били очевици злочина плашили осумњиченог Шефика Никшића.

– Иако се нису слагали са оним што је радио нису смјели реаговати јер су се плашили за безбједност – рекао је Благић.

Ухапшени којима је одређен притвор

Есад Рамић, Шефик Никшић, Аднан Аликадић, Митко Пиркић, Реџо Балић, Хамед Лукомирак, Исмет Хебибовић, Алмир Падаловић, Сенадин Чибо, Аган Рамић

Ухапшени који су пуштени на слободу

Сафаудин Ћосић, Мухамед Цакић, Сеад Јусуфбеговић

SHARE

Оставите одговор