SHARE

Приватни царински терминали у БиХ зарадили су у протеклих 11 година 158,2 милиона марака, што је скоро идентично износу који је са својих терминала убрала Управа за индиректно опорезивање (УИО) БиХ.

Тиме је БиХ наставила да препушта новац који би могла да убере да УИО на свим локацијама има своје царинске терминале. У БиХ постоји 41 царински терминал, а само десет их је у власништву УИО, док преостали 31 посједују приватна правних лица и органи локалне управе.

– Правна лица код којих се налазе царински терминали имају обавезу да 30 одсто наплаћеног износа за коришћење царинских терминала уплате УИО, док накнада за коришћење царинских терминала у нашем власништву у потпуности иде на јединствени рачун са којег се новац дијели у буџете институција БиХ, ентитета и Брчко дистрикта – казао је начелник Одјељења за комуникације у УИО Ратко Ковачевић.

На јединствени рачун је у првих десет мјесеци ове године од терминала уплаћено 13 милиона КМ. Приход по овом основу варирао је у протеклих 11 година од када је УИО наслиједила ентитетске царинске управе и кретао се у распону од 6,4 милиона до рекордних 16 милиона марака.

– До сада је по овом основу наплаћено 161,6 милиона КМ. У ту суму урачунато је и 67,8 милиона КМ колико су уплатила друга правна лица која држе царинске терминале који нису у власништву УИО – истакао је Ковачевић.

УИО нема новца за изградњу властитих терминала како би повећала приходе.

– Да нам је барем дио новца од ових прихода био на располагању до данас би могли изградити све терминале у власништву УИО, односно државе. УИО, међутим, нема новца у буџету за изградњу властитих терминала на цијелом подручју БиХ. Ако би то био интерес државе, онда би морала обезбиједити новац за куповину земљишта и изградњу објеката који би били у власништву УИО – нагласио је Ковачевић.

Осим губитка прихода и одливања новца у приватне џепове, разлог за изградњу више царинских терминала у власништву УИО лежи и у жалбама превозника на третман на приватним терминалима. Превозници кажу да их шиканирају приватни царински терминали да сваки произвољно наплаћује своје услуге.

– Они зарађују више од УИО, иако дају дио новца УИО. То је страшно. Ни на једном приватном царинском терминалу није иста цијена услуга као на државним, већ је много виша. Свакодневно крше одлуку о утврђеним цијенама којом је прописано да морају бити исте цијене на свим терминалима. На државним терминалима цијена коришћења простора износи 40, а на приватнима се креће од 50 до 60 марака. Поједини узимају и додатне три марке, а превозницима не дају никакав рачун. Коме те паре иду ми не знамо, али јасно је да то никоме не приказују – казао је предсједник Удружења превозника за унутрашњи и међународни транспорт РС Никола Грбић.

Нагласио је да је у Требињу изграђен царински терминал у који је уложена огромна сума новца, али га на крају не користе.

– Превознике упућују на неки приватни царински терминал. На то смо упозорили надлежне институције, али нико ништа није урадио да тај проблем буде ријешен. Некоме је у интересу да искључиво само тај приватни терминал буде у функцији, а не онај у државном власништву – казао је Грбић.

Одлуком о царинском терминалу коју је 2016. године донио Управни одбор УИО прописана је висина накнаде за коришћење паркинг простора у царинском терминалу за теретна и друга возила која не спадају у категорију путничких у износу од 40 КМ по дану. За путничка возила та накнада износи 10 марака, а возачи празних возила носивости изнад 3,5 тоне плаћају пет КМ по преласку кроз терминал.

Дуговања

Осам власника приватних царинских терминала остали су дужни УИО БиХ за накнаду за коришћење царинског терминала, а њихов дуг на крају октобра износио је два милиона КМ.

– Укупан дуг на основу коришћења царинског терминала износио је чак 15,3 милиона, али смо кроз принудну наплату успјели наплатити 13,3 милиона КМ обавеза. Ови дугови односе се на фирме које су раније држале царинске терминале  – рекао је Ратко Ковачевић.

Одлуком УИО из 2016. године прописана је обавеза обезбјеђења банкарске гаранције за покриће евентуалних неизмирених обавеза на основу прихода од терминала и више не постоји могућност да власници терминала имају дугове.

Царински терминали у власништву БиХ

  • Изачић
  • Шамац
  • Градишка
  • Бијељина
  • Орашје
  • Рача
  • Каракај
  • Зворник
  • Каменско
  • Клобук

Приход од царинских терминала

  • 13,0 милиона – 10 мјесеци 2017.
  • 15,9 милиона – 2016.
  • 15,2 милиона – 2015.
  • 14,2 милиона – 2014.
  • 13,7 милиона – 2013.
  • 12,9 милиона – 2012.
  • 13,8 милиона – 2011.
  • 13,3 милиона – 2010.
  • 12,7 милиона – 2009.
  • 16 милиона – 2008.
  • 14,5 милиона -2007.
  • 6,4 милиона – 2006.
SHARE

Оставите одговор