SHARE

Представници Владе и пословне заједнице РС нису јуче постигли договор у вези са уврштавањем приједлога послодаваца, чија је суштина пореско растерећење привреде, у програм економских реформи и буџет за идућу годину.

Послодавци кажу да не одустају од захтјева, а у Влади истичу да су спремни да разговарају, али да у идућој години није реално очекивати смањење стопе пореза. Приоритетне мјере пословне заједнице односе се на растерећење привреде кроз смањење пореских и непореских давања, смањење јавне потрошње, а затражена је и анализа примјене Закона о раду и ситуације на тржишту рада те побољшање ликвидности привреде и ванбуџетских фондова.

Предсједник Управног одбора Привредне коморе РС Младен Јелача рекао је да су представницима Владе представили захтјеве од којих не планирају да одустану.

– Упознати смо са преднацртима стратешких докумената за идућу годину, размијенили смо мишљења и имаћемо још један до два састанка на којима ћемо видјети шта је од оног што предлажемо могуће да Влада уврсти у коначне верзије буџета и програма економских реформи – истакао је Јелача.

Члан Скупштине Уније удружења послодаваца РС Саша Тривић рекао је да послодавци вјерују да ће Влада имати разумијевања за њихове захтјеве.

– Надам се да можемо обезбиједити да у економску политику буду уврштена рјешења која смо предлагали – истакао је Тривић и додао да је договорено да преговори буду настављени.

Послодавци су поновили да подржавају увођење мјесечне накнаде за незапослене породиље, али инсистирају да то не смије бити на терет запослених мајки.

– У буџету треба наћи средства за ову ставку и да трудничко боловање буде рефундирано привреди у бруто износу – рекао је предсједник Уније удружења послодаваца РС Драгутин Шкребић.

Министар финансија РС Зоран Тегелтија рекао је да у идућој години није реално очекивати смањење стопе пореза и доприноса, јер је Српска у том погледу везана за ниво БиХ.

– Српска је при дефинисању реформске агенде била спремна да растерети сектор рада, али то није прихваћено. Влада изражава спремност да и даље разговара са послодавцима о мјерама које предлажу – рекао је Тегелтија.

Пословна заједница поново је на дневни ред ставила и питање породиљског боловања са захтјевом да Влада путем јавних фондова исплаћује породиљама плату у бруто износу. Послодавцима Фонд за дјечију заштиту рефундира нето плату, док они плаћају пратеће порезе и доприносе.

– Било би добро да наредне године буде донесен закон којим би било дефинисано да од 2019. године плаћају 50 одсто пореза и доприноса за жене које су на трудничком боловању – истакао је Тегелтија и додао да би од 2020. године биле укинуте обавезе послодаваца по том основу.

Нагласио је да је Влада за подршку запошљавању, са акцентом на реални сектор, планирала да обезбиједи око 40 милиона КМ.

– У којем периоду ће пословна заједница бити спремна да повуче средства да би запослила одређени број људи кроз рефундирање пореза и доприноса, остаје да се види. Већ почетком наредне године имаћемо на располагању више од 15 милиона КМ – навео је Тегелтија.

Он је нагласио да се запошљавањем у приватном сектору може обезбиједити стабилан привредни раст и да ће буџет у износу од 3,3 милијарде КМ омогућити несметано функционисање институција.

– Реална процјена раста бруто домаћег производа је 3,6 одсто, али стопа раста од четири одсто, која је процијењена до 2020. године, је она у којој је могуће видјети конкретне ефекте на запосленост и повећање плата. Буџет који смо креирали омогућиће значајне инвестиције у три сектора – образовање, здравство и безбједност, али и значајна повећања издвајања за капитална улагања. Повећаћемо издвајања и за социјалну заштиту за најугроженије категорије, а то су тренутно незапослене породиље – рекао је Тегелтија.

Са представницима Владе РС данас би о стратешким документима требало да разговарају представници Савеза синдиката РС. Један од главних захтјева Савеза синдиката је повећање најниже плате у Српској у идућој години на 418 марака. Влада је најближе ставу да најнижа плата буде повећана на 405 са садашњих 395 КМ.

Запослени

Зоран Тегелтија је навео да је у марту евидентирано више од 257.000 запослених и да очекује да статистика из септембра покаже 260.000 запослених. Он је навео да су то добри показатељи, који су резултат мјера које Влада спроводи кроз акциони план запошљавања.

Приоритетне мјере које тражи пословна заједница

– растерећење привреде кроз смањење пореских и непореских давања

– смањење јавне потрошње

– анализа примјене Закона о раду и ситуације на тржишту рада

– побољшање ликвидности привреде и ванбуџетских фондова

– подршка и подстицаји привреди

– унапређење поступака контроле рада правосуђа

– системске реформе

– реформа образовног система

SHARE

Оставите одговор