SHARE

Русија ће наставити да инсистира да Хашки трибунал пусти на привремену слободу некадашњег командатна Војске Републике Српске генерала Ратка Младића због лошег здравља које се погоршало у посљедње двије године, рекао је предсједник Комитета Русије за заштиту генерала Младића, руски посланик Павел Дорохин.

Дорохин, који је са руским академиком Јеленом Гусковом јуче и данас посјетио генерала Младића у хашком притвору, рекао је да се Младићево здравствено стање погоршава и да је ова посјета потврдила озбиљну забринутост у вези са његовим здрављем, коју имају представници руске јавности.

“Ово је наша четврта посјета генералу. Дошли смо да морално подржимо Младића, да процијенимо његово здравствено стање и разрадимо даље кораке за његову заштиту и фактички спасавање”, рекао је Дорохин за ТАСС.

Он је додао да се полази од тога да постоји директна и реална опасност по живот генерала Младића, што им је и сам Младић потврдио у разговору.

“Он је директно рекао да га десна страна тијела – груди, рука и нога, стално боле и да лоше раде. Уопште узевши, он је изгледао горе него прије двије године, када смо били задњи пут”, рекао је Дорохин.

Он је подсјетио да је Русија била спремна да пружи гаранције за генерала Младића да би се лијечио у Москви, али да је Хашки трибунал два пута одбио да га привремено пусти.

Дорохин је рекао да је лијечење генерала Младића у Хагу крајње хаотично, лијекови којима га лијече су неспојиви једни са другим, дневно му се периодично даје и по 20 таблета, а при томе нико му не говори какве су то таблете.

“Ми смо узнемирени да ће такво лијечење да изазове погоршавање његовог здравља”, истакао је Дорохин.

Дорохин је рекао да ће се руски Комитет за одбрану Ратка Младића, имајући у виду да се његово здравствено стање погорошава, обратити руским властима са иницијативом да поново буде упућен захтјев Хашком трибуналу.

“Фактички, у новим околностима, можемо поново затражити да он хитно буде упућен на испитивање и лијечење у Русију, у супротном активности Трибунала никако не могу да се назову хуманим”, рекао је Дорохин.

Он је рекао да овај комитет, такође, може да се обрати у име јавности хуманитарним органима ЕУ и другим међународним организацијама, да би се скренула пажња на судбину истакнутог српског патриоте.

“Младић је врло храбар човјек. Он се труди да својим адвокатима уопште не говори о свом здравственом стању јер он је војни командант, заповједник, и за њега је изузетно тешко да призна своју слабост. Он има сасвим другу врсту моралних вриједности”, рекао је Дорохин.

Он је подсјетио да је, када су га први пут 2012. године посјетили представници Комитета и питали га чиме му могу помоћи, генерал Младић рекао да му ништа није потребно, те да је замолио да буде пружена помоћ другим притвореницима, како би он остао посљедњи Србин који ће отићи из те тамнице.

Дорохин је подсјетио да је пресуда генералу Младићу планирана за новембар и да тужилаштво тражи да буде осуђен на 40 година затвора.

“Видимо да они немају доказну основу, али, с обзиром на предрасуде Трибунала, не треба рачунати на позитиван исход и ослобађање”, рекао је Дорохин.

Гускова је рекла да је одбијање да генерал Младић буде пуштен на привремену слободу било велико изненађење, те додала да је долазак у Москву био веома добро припремљен.

Она је навела да је генерала Младића чекала припремљена соба у Националном научно-практичном центру за кардиоваскуларну хирургију “Бакуљев”, те да су доктори били спремни да га приме на лијечење у било које вријеме.

“Били смо сигурни да ћемо га моћи извући напоље јер је из Хашког трибунала, према медицинским индикацијама, пуно људи пуштено прије доношења пресуде.
Међутим, Хашки трибунал није прихватио гаранцију сталног члана Савјета безбједности УН”, рекла је Гускова.

Гускова је рекла да је генерал Млаидћ за Хаг главни оптуженик и да је он за њих човјек кога треба осудити, те додала да се теза о кривици Срба за догађаје 90-их година прошлог вијека и за распад Југославије веома озбиљно покушава доказати у Европи.

Према њеним ријечима, ако буде доказа да су Срби кривци за сукоб, онда се оправдава агресија НАТО-а без одлуке Савјета безбједности УН против Југославије 1999. године.

“До данас се легитимитет дјеловања НАТО-а доводио у питање, а овако ће испасти да су потези НАТО-а били оправдани, пошто су кажњавали кривце. Ово све има озбиљну политичку позадину како за формирање Трибунала, тако и за његову необјективну дјелатност”, рекла је Гускова.

SHARE

Оставите одговор