SHARE

Данас смо у Бијељини срели Дражена Чолића, Бијељинца који већ 23 године живи и ради у Аустралији, гдје је постао успјешан бизнисмен и препознатљив у свом послу на подручју Сиднеја који има преко 5 милиона становника.

Чолић је власник и директор фирме “Platinum Pest Control Solutions”, специјализоване за услуге као што су: дезинсекција, дератизација, дезинфекција и заштита од птица у Сиднеју и околини.

– У образложењу пише да сам амбициозан, креативан и иновативан, да запошљавамо младе. Ценило се и то што смо организовали хуманитарне акције у којима смо помагали нашим сународницима како онима који живе у Аустралији тако и онима који су у Српској. Његов пут од Сарајева до успјешног локалног бизнисмена у Аустралији посут је и патњом и великим радом.

– Из Босне и Херцеговине сам отишао 1994. године са мајком када је она због ратних дешавања остала без својих прехрабрених продавница “Кики” у Сарајеву.

Биле су то године кризе, без новца, без наде. Имао сам 6 година и иза себе сам оставио другове за којима сам много чезнуо. Ипак, брзо сам савладао језик, завршио основну и средњу школу.

Једног дана сам одлучио да почнем нешто конкретно да радим. Имао сам идеју. Са 19 година сам се запослио код Десимира Лучића, познатог и успјешног бизнисмена поријеклом из Црне Горе, а гдје сам након двије године тешког рада и штедње отворио сопствену фирму и наставио се бавити истим послом. Пре 18 година смо купили кућу у Бијељини гдје сваку прилику користим да дођем на годишњи одмор.

Дражен је ожењем Српкињом Сузаном поријеклом из Зенице, а која се због ратних дешавања преселила у Бијељину гдје је и живјела све до прошле године када се удала за Дражена и преселила у Аустралију и која се данас бави својим приватним послом.

– Волим доћи у Бијељину и Републику Српску, али колико волим своју домовину толико ми и срцу тешко када видим да њени грађани све теже живе и да је песимизам код људи у сталном расту – прича Дражен.

Иако је далеко од домовине, упућен је у друштвена и политичка збивања своје матичне државе.

– Моји вршњаци, школовани и паметни људи који су покушали на различите начине да просперирају, да се запосле, нису успели. Жалости ме што не виде будућност у својој земљи већ сви гледају како да оду преко границе. Економисти и доктори не раде нигде или бар далеко од своје струке, дјеца и млади причају о политици и већ су чланови у различитим странкама. Па то није добро. Овде пола Аустралије не зна да именује бар два министра, нити је некога брига за политику – објашњава Ћолић.

Сад се не бих снашао у Српској

На питање да ли би свој бизнис пребацио у Српску, одлучно одговара – не.

– Ја сам Србин и с поносом то истичем, волим да одем на одмор у Српску, али сам предуго у Аустралији и начин пословања се разликује доста тако да се не би снашао у Српској, благо речено.

SHARE

Оставите одговор