ZAUVEK ću pamtiti slučaj višestrukog ubistva pored Leskovca.
Sa mesta tragedije smo poslali otisak prsta koji smo pronašli.
Dok smo još bili na terenu, javili su nam da pripada jednom od osumnjičenih.
Taj osećaj zadovoljstva, jer smo otkrili istinu, smanjuje sav stres koji doživimo gledajući najstrašnije zločine! Ovako govori, za „Novosti“, Nenad Aranitović iz Nacionalnog kriminalističko-tehničkog centra MUP Srbije (NKTC).
Njegovo iskustvo od gotovo dve decenije pokazuje da se forenzičari suočeni sa ljudskim tragedijama brane radom, odnosno, kako kažu, „analitičkim pristupom“.
Tačno 170 osoba zaposleno je u NKTC, gde se nalaze DNK i foto-laboratorija, rade se fizičko-hemijska veštačenja, forenzička akustika, veštačenja rukopisa i dokumenata, forenzička psihologija, balistika, trasologija, daktiloskopija i sudsko medicinska i biološka veštačenja.
Tu se „slivaju“ svi tragovi koje pronađu u toku uviđaja. – Nijedan detalj ne sme da promakne – priča Aranitović, zadužen za najteže slučajeve, koordinaciju rada uviđaja, obuku, kao i za unapređenje kvaliteta rada. – Moramo da znamo šta tražimo, a to je uvek rezultat pažljivog promišljanja.
Procenjujemo lice mesta, skupljamo informacije, proveravamo moguće verzije događaja.
U većini slučajeva najizazovniji deo uviđaja predstavlja izazivanje i fiksiranje nevidljivih tragova, svega onoga što nije vidljivo golim okom i na prvu loptu.
Kada sve uzorkujemo, izmerimo, snimimo i fotografišemo, vraćamo se u kancelariju.

Nenad Aranitović,foto M.

Anđela Iako od njih očekuju da reše slučaj za dan-dva, to često, kaže naš sagovornik, nije realno.
Ovi ljudi su na raspolaganju 24 časa dnevno.
Bilo da su na dečjem rođendanu ili porodičnom slavlju, poziv na posao to prekida u trenu.
Na terenu zatiču prizore koji se urežu zauvek u pamćenje, ali emocije su u drugom planu.
Za ovaj posao neophodni su strpljenje i pedantnost. – Kod nas važi ona izreka „tri puta meri, a jednom seci“.
U nama postoji radoznalost, neophodna, jer ceo uviđaj ponekad podseća na igru „skrivalica“.
A jedna od ključnih osobina je i želja za stalnim učenjem, jer ono što je bilo juče aktuelno, danas više, možda, i ne važi – komentariše Aranitović.
Na početku njegove karijere pod lupom na terenu bili su otisci prstiju, tragovi obuće, alata, oruđa i vatrenog oružja.
A onda je forenzikom zagospodario DNK.
I pre „njegovog veličanstva“, ideja o savršenom zločinu bila je i ostala samo fraza. – Svaki kontakt ostavlja trag, bez dileme – iskusni forenzičar ruši popularni mit. – Naizgled ni iz čega, mi izvlačimo mnoštvo tragova i zaključaka.
Ipak, ne ide to tako brzo kao u serijama.

Pod lupom sa terena su otisci prstiju, tragovi obuće… foto M.

Anđela „Holivudizacija“ ovog zanimanja poslednjih godina stvorila je predrasudu da se slučajevi rešavaju u nekoliko minuta, a forenzičare svi povezuju sa svemogućim likovima iz američkih serijala. – Ono što vidite na ekranu delimično stoji kada je reč o metodama, ali, na primer, pronalažanje ubice zahvaljujući mušici koju su pronašli na mestu zločina, zaista nema veze sa stvarnošću – ističe Aranitović. – Njihovi uslovi rada, kao i oprema, isto tako su nerealni.
Istina je da naše zanimanje sa godinama dobija na popularnosti.
Raste poverenje u službu i više se oslanjaju na nas.
Skoro da nema slučaja u kojem uloga forenzičara nije bila odlučujuća.
Forenzika je skupa, a srpski stručnjaci u stalnom su kontaktu sa kolegama iz inostranstva koje imaju mnogo više sredstava na raspolaganju.
Ipak, prate njihove standarde, smernice i inovacije. – Ako zanemarimo finansijski deo, način rada je isti – kaže Nenad Aranitović. – Doduše, nama su kraći rokovi, pa mi uradimo za dva dana ono za šta oni imaju dve nedelje na raspolaganju.
Ipak, ne žalimo se.
Materijalni dokazi su uvek oslonac, jer izjave svedoka su ponekad „promenljive“.
Na nama je da uradimo svoj posao kako najbolje znamo, a onda, zahvaljujući zajedničkom radu sa kolegama iz drugih linija rada, nekada i posle više meseci nakon izvršenja krivičnog dela, tragovi se „poklope“ i tada je naša „slagalica“ završena.
Materijalni dokazi vode do ubice,foto M.

Anđela TRI LABORATORIJE VAN BEOGRADA – NAŠE laboratorije postoje i u Nišu, Novom Sadu i Užicu.
Otkad smo ih opremili, manje gubimo vreme, a čekanje je bilo najveći problem, pogotovo kod narkotika – priča Aranitović.
U Srbiji na uviđajima radi 600 ljudi iz 27 policijskih uprava, jer svaka ima jedinicu za uviđaje.
Oni su linijski podređeni NKTC, ali organizaciono im ne pripadaju.
Forenzičari iz NKTC rade na najtežim sučajevima, po pozivu Tužilaštva ili rukovodioca u Upravi.

ISKUSNI POLICAJCI ZA ovaj posao konkurišu policajci koji imaju od pet do 10 godina iskustva.
Oni koji su shvatili da mogu tu da se pronađu, a pritom su upoznali sve aspekte posla.
Za njih osnovni kurs traje četiri meseca, s tim što jedan period pre i nakon obuke rade pod nadzorom mentora.
Vremenom prolaze napredne obuke, od kojih dobar deo sami organizujemo i sprovodimo, a neke uz pomoć eksperata iz Švedske, Norveške i Francuske.
Već desetak godina smo u članstvu Evropskih forenzičkih asocijacija – objašnjavaju u NKTC.

Ostavi poruku