BOGU svevišnjem hvala – naslućuje se kraj izbornom procesu u Srbiji.
Bolje nam biti neće, ali će nam makar glave biti mirnije.
Nisam ni maliciozan ni sarkastičan – jednostavno, ne postoji kolateral da bismo se mrdnuli s mrtve tačke.
Bez obzira na izlive optimizma, salve velikih reči i na euforiju nespornih pobednika izbora – kojima svakako treba čestitati.
Poput najjačeg, oni su se ponovo dočepali najvećeg plena u srpskoj politikantskoj savani, snažno ga skoptisili, pa sada škilje oko sebe, mere, cede, i šacuju koga bi da pozovu na gozbu.
Kome da ponude deo oko trtice, kome trbušinu, ili makar čaponjke – jer će najbolji deo plena, kao i uvek, zadržati za sebe.
No, ipak ispada – da će skoro svi ćapnuti pomalo.
Tek toliko da obezbede priključak na budžet.
Da osiromašenim liderima koje su na predizborne promocije svojim kolima morali da voze šuraci, braća od tetaka i pašenozi – srpski poreski obveznici sada plaćaju makar koji litar benzina i kakvu-takvu skupštinsku platicu.
Svakako, veću od ličnih primanja najboljeg srpskog hirurga koji svakog dana prevrće ljudske utrobe i spasava živote.
Ipak, sve je ispalo nalik i po uzoru na evropske parlamentarne demokratije.
Imamo suvereno najjaču vladajući partiju – imamo i opoziciju.
Kojoj je i samoj jasno da ovakva kakva je – nikada neće osvojiti vlast.
Svestan te okolnosti, valjda se zbog toga agilni dr Bojan Pajtić, kojeg, ako je verovati režimskim tabloidima, već uveliko smenjuju u DS – rukuje i levo i desno.
Sem gospode Radulovića i Obradovića – sve su to stare face i prepoznatljivi predatori srpske političke savane.
Zanimljivije od najbolje operete je: kako se lideri, liderčići, partijski drugovi, ambiciozne primadone srpske politike, autsajderi, lojalni simpatizeri, nekadašnji saveznici, koalicioni vernici, istomišljenici i neistomišljenici utrkuju, kukmavče, vreče i cvile, poziraju i nameštaju, ne bi li ih moćni lav koji snažnim kandžama drži najveći izborni plen primio za glavni sto.
Makar na začelje.
Neki iz njegove skupine bi hteli odmah do njega, pa preko medijskih lakeja šalju nedvosmislene poruke i preporuke – sa kojima tobože nemaju ništa.
A neki bi bili zadovoljni da budu makar deo njegove senke, i da tu mirno, komforno i udobno sačekaju sledeće izbore.
U galimatijasu pretpostavki, nada, očijukanja, kvazigordosti i zagledanosti u ekrane telefona u očekivanju da na njima zablinkeriše toliko željeni broj – verni koalicioni partner SPS uvek kada zatreba „služi narodu“ i ponaša se kao raspuštenica koju melju godine.
Koja, ako je ne pozovu u Vladu Srbije, to jest ako se ponovo ne uda – ostade baba devojka.
Kao politički diletant – verujem da se to, ipak, neće desiti.
Ali ne verujem u glasine da će prvoborac 5. oktobra Čedomir Jovanović, koji je u poslednjoj deceniji dao prednost biznisu i profilisanju svojih bicepsa, a ne politike – ući u Vladu Srbije.
Ukoliko ih u javnost ne plasira on sam? Cela zemlja je svedok kako se do onomad zaklinjao da „nikakva postizborna koalicija sa premijerom Vučićem ne dolazi u obzir“.
Pa, valjda odavno znamo da je u srpskoj politici – reč data biračima nešto skuplja od pišljivog boba.
U ogoljavanju smisla i banalizaciji izbornog rituala, gotovo svi učesnici u namicanju glasova birača dramatizovali su patriotizmom i navodnom zabrinutošću za budućnost Srbije svoju primarnu motivaciju – da ostanu u vlasti ili, utešno, makar da uđu u parlament.
Sve velike reči svodile su se na elementarno uhlebljenje oligarhije i lidera političkih opcija i funkcionalni opstanak stranke.
Da ima za struju, vodu, kiriju i par mršavih platica za službenice koje podižu telefone i zakazuju sastanke.
Ipak, najbolje je prošao RTS.
Onaj, kojem je predsednik Srbije, gospodin Tomislav Nikolić udario packe da doprinosi kompromitaciji izbornog procesa na štetu SNS.
Dakle, bez obzira na to što je i inače najgledanija srpska televizija – RTS više ne treba da brine za gledanost svojih programa.
Piplmetri će poludeti, rejtinzi će otići nebu pod oblake.
Nijedan program koji proizvodi RTS više neće imati takvu gledanost kakvu će imati direktni prenosi skupštinskih zasedanja.
Kakav Radašin, kakav Mima Karadžić – kakvi bakrači.
Kad krene beskonačni šou sa zvezdama i zvezdicama koje će predvoditi veliki skandal-majstor dr Šešelj – u Srbiji će se mometnalno okončati era rijaliti TV programa.
Eto neke koristi.
Starlete i propale estradne zvezde će morati da odu kući – Željko Mitrović će konačno početiti da proizvodi ozbiljan serijski program, a moj prijatelj Milomir Marić će sesti i posle više decenija napisati novu značajnu knjigu. Šta ćeš lepše… Radoš Bajić, glumac i reditelj

Ostavi poruku