PREVRĆE se Miljenko Smoje u grobu.
Jedan od najuglednijih novinara i publicista u SFRJ, simbol slobodarskog, „crvenog“ dela istorije Splita i Dalmacije, autor nezaboravnih TV serija „Naše malo misto“ i „Velo misto“, sigurno bi danas, u svom jetkom stilu, rekao da se „na vrime preselija na oni svit“.
A otišao je u oktobru 1995.
Delimično i zbog toga što nikako nije mogao da se pomiri sa količinom ustaštva utkanim u krvavu secesiju Hrvatske od Jugoslavije.
U „susjedstvu“ to nazivaju „domovinskim ratom“.
Lepše ime za proterivanje i ubijanje sopstvenih građana, Srba.
Jedan od preživelih, Jovo Grkinić, završio je na Dan pobede nad fašizmom 2016. u apsu.
U Splitu zatvor zovu pržun.
Kriv je što je švrljao po gradskom bedemu, tamo gde su i partizani ostavili Italijanima „grafit“ – Smrt fašizmu, sloboda narodu.
Jovo je u redarstvo morao čak i zbog skraćenice SF-SN.
Tamo su mu „objasnili“ da je to vreme prošlo.
I da je došlo novo.
U kome se slavi 10. travanj, kada je proglašena NDH.
Formalno, redarstvenici nisu baš u pravu, praktično – jesu.
Razlaz između dela i reči u Hrvatskoj je dostigao gotovo komični nivo.
Predsednicu Grabar Kitarović malo-malo pa „štipaju“ iz zapadnih ambasada da se oglasi i distancira od fašizma koji izvire sa svih strana.
Onda ona to i učini, ali uvek uz poistovećivanje ustaštva i „jugoslavenskog komunizma“.
Da prst ipak ode u dva oka.
Ali onda dođu obeležavanje „Oluje“, Blajburga, Jasenovca, mnogih jama, utakmice fudbalske reprezentacije, koncerti Tompsona… i crne košulje zamrače i ono malo svetla razuma.
Uzalud se zvanična Hrvatska distancira od ustaštva – ostalo je prihvaćeni simbol bitaka za državnost, u kojoj su kao glavnu prepreku uvek videli Srbe.

Ostavi poruku