NE znam nijedan detalj o tome šta se desilo kad su usmrćeni Nenad Bukinac, Pinalopi Papanaku i Slađana Jevtić.
Ja ih nisam ubio.
Tog dana nisam ni bio u njihovoj firmi.
Sumnjam da mi je neko sve ovo smestio.
Ja sam prošle godine posle hapšenja u tužilaštvu potpisao priznanje, jer sam u tom trenutku mislio da je to moja odbrana od nekih pritisaka spolja.
Ovo je u ponedeljak na suđenju u Višem sudu u Beogradu ispričao bivši pripadnik JSO Boris Stevanović, optužen da je 12. jula 2000. godine na Novom Beogradu u prostorijama firme “Bejs internešenal” ubio vlasnika Nenada Bukinca, njegovu suprugu Grkinju Pinalopi i sekretaricu Slađanu.
U optužnici je navedeno da je u njih ispalio sedam metaka pogodivši ih u glavu i grudi.
Stevanović je ispričao da je dan ili dva ranije, ipak, bio u firmi kod Bukinca. – Neki ljudi su me poslali da se dogovorim sa direktorom firme da obezbeđujemo njihov kamion koji je trebalo da preveze obuću – ispričao je Stevanović. – Sastanak je trajao desetak minuta i ja sam otišao.
Osoba koja me je angažovala javila mi je uveče ili narednog dana da od posla nema ništa.
Za njihovo ubistvo saznao sam iz medija dan ili dva kasnije.
Nisam povezao da zločin može imati veze sa poslom zbog kojeg sam išao kod njih, jer je to bilo obično obezbeđenje transporta.
Stevanović kaže da se tada uplašio za sebe i svoju porodicu, jer ima suprugu i dvoje dece i da mu se taj strah vratio posle iznenadnog hapšenja prošlog leta.
On je kazao da ne želi da govori o ljudima koji su ga poslali na dogovor u “Bejs internešenal”.

NI KRUPAN, NI GOSPODIN STEVANOVIĆ je kazao da je svedok koji je pio pivo ispred prodavnice video osumnjičenog za ubistvo i opisao ga kao krupnijeg gospodina u odelu, koji je vozio automobil sa zatamnjenim staklima. – Ja tad nisam bio ni krupan ni gospodin.
Imao sam 23 godine i 78 kilograma, pa bi me ljudi opisali kao visokog i mršavog momka.
Vozio sam tamnozeleni “daevu lanos”, što je automobil srednje klase. – Neki su pokojni, neki su još u istim poslovima, neki su povezani sa sadašnjom vlašću, a neki su i ugledni biznismeni u Srbiji – naveo je Stevanović. – Ne želim da pominjem te ljude i uvlačim ih u ovaj slučaj, jer ne znam da li su umešani ili ne.
Vezani su za dosta poslova sa podzemljem i ako stoje iza ovog događaja onda je najbolje da ćutim.
Stevanović je ispričao da je tad radio za Borislava Pelevića kao obezbeđenje, a vanredno je bio angažovan za poslove obezbeđenja objekata, ličnosti i transporta. ZBOG JAVNOSTI BEZ IMENA NA početku glavnog pretresa branilac Stevanovića je zatražio da se suđenje zatvori za javnost, kako bi se zaštitila privatnost optuženog.
Navodno, trebalo je da kaže “neke činjenice i imena, koja mogu da ga ugroze”.
Sud je odbio ovaj predlog, a prilikom iznošenja odbrane Stevanović nije pomenuo nikoga osim Pelevića.

Ostavi poruku