PRIJEM lažne države Kosovo u UEFA je više od sporta.
Zaključak bi bio da je UEFA ušla na nepoznat teren i donela odluku koja će izazvati ozbiljne posledice.
Svega deceniju posle jednostrano proglašene nezavisnosti kosovsko-metohijskih Albanaca, identične aspiracije institucionalno-formalnim putem pokazuju i Škoti (Škotska nacionalna partija sada traži ponavljanje referenduma zbog uslova koji nisu bili fer tokom prethodnog glasanja) i Katalonci, a ovakav trend se nastavlja. Šta će sve proizvesti odluka UEFA u narednih deset godina tek ćemo videti.
Da se podsetimo, UEFA je pre samo dve godine bila vrlo rigorozna prema fudbalskim klubovima sa Krima, koji su želeli da nastave takmičenje u ruskim ligama. Čak su upućene ozbiljne pretnje ruskoj reprezentaciji, u slučaju da se neko u Moskvi ogluši o preporuke UEFA.
Do ovog utorka nije bilo mešanja sporta i politike, a do članstva se moglo stići samo saglasnošću matične države (primer Farskih Ostrva ili Gibraltara koji je poslednji primljen na ovakav način) ili prijemom u OUN (poslednji ovakav primer je Crna Gora).
To je, inače, regulisano članom 5.
Statuta UEFA.
Kosovski Albanci nisu ispunili nijedan od ova dva uslova.
Postojao je i predlog da se Statut menja, pa da ubuduće formulacija bude da članstvo u UEFA mogu (tražiti i) dobiti zemlje koje priznaje „većina međunarodne zajednice u Evropi“.
Ovo je odbačeno na glasanju, pošto je ovako glupavu formulaciju bilo teško podržati. Šta znači međunarodna zajednica u Evropi? Ko će da arbitrira kada je postignuta većina? A onda su u UEFA prešli na „plan B“: doneti odluku dok postoji većina, pa šta bude biće! Predstavnici švajcarskog Fudbalskog saveza su na vreme naslutili do kakve katastrofe može doći, pa su tražili da glasanje bude tajno.
Oni su to uradili zbog sebe, pošto je njihova država bila jedan od sponzora kosovsko-metohijskih Albanaca, a sada su fudbalski zvaničnici bili protiv odluke da se na ovakav način dalje legitimizuje položaj lažne države u međunarodnim odnosima.
Kada se uporedi broj evropskih država koje su uspostavile diplomatske odnose sa Prištinom, fudbalskih saveza na teritoriji država (Danska i Velika Britanija imaju više od jednog) i broj glasova koje je Kosovo dobilo za prijem u UEFA, vidi se da su ostali u minusu za 12 glasova.
Odluka je, dakle, diskutabilna, a i pošto je doneta, nije jasno kako će biti sprovedena.
Jer, ne radi se ovde samo o tome da će možda već sledeće godine na novom sveevropskom fudbalskom samitu isti status tražiti i neki drugi (Severni Kipar, Abhazija, Pridnjestrovlje i…), već i o pitanju kako će reprezentacija Kosova igrati u državama koje ne priznaju lažnu državu niti imaju uspostavljene odnose sa njom? Ima i evropskih država koje ne prepoznaju pasoše takozvane Republike Kosovo? Neće one svoje odluke menjati zbog UEFA! Inače, Tomislav Karadžić je na kongresu UEFA sve lepo objasnio.
Ako su aršini UN važili za SR Jugoslaviju 1992. godine kada smo izbačeni sa Evropskog prvenstva (mada se ovo ne može porediti sa slučajem lažne države Kosovo, pošto je Međunarodni olimpijski komitet priznao kontinuitet Jugoslovenskom olimpijskom komitetu u odnosu na period SFRJ, na šta se ostali iz nekada bivše zemlje nisu žalili), zašto danas ne važe za kosovsko-metohijske Albance? Ali, šta mu to vredi.
Odgovor prvog pravnika UEFA bio je da „UN ne priznaju države, pa samim tim ovo nije pravno pitanje“. Što je vrlo slična formulacija onoj koju je upotrebila EU 2008. godine priliko formiranja EULEKS-a.
I oni su tada prekrojili Rezoluciju 1244 i rastumačili je kako njima odgovara.
Problem je što se mi (zapravo vlast Borisa Tadića) tada nismo žalili.
Isto kao što je i problem što smo Briselskim sporazumima otvorili vrata za dalju legitimizaciju lažne države Kosovo u međunarodnim odnosima.
Da se Srbija drugačije ponašala, i rezultati bi danas verovatno bili drugačiji.
Ovako, ostaje samo da kukamo kao Kalimero.
I čekamo da se nešto slično ponovi negde drugde, pa da reagujemo.

Ostavi poruku