NIKO mi nije rekao da treba da uradim zapisnik posle glasanja! Ovako je predsednik Izborne komisije na biračkom mestu u Valjevu „objasnio“ zašto nije poslao podatke o tome kako se ko izjasnio na ovom punktu.
A to je samo jedna od neverovatnih grešaka koje su pravili predstavnici partija, sedeći na izbornima mestima na koja su poslati kao garanti da će sve proći kako treba.
Valjevac tvrdi da nije znao za zapisnik, a njegove kolege iz Subotice, Novog Beograda, Pančeva, Bečeja, Malog Zvornika, Krupnja, Ljubovije, Sjenice, Knjaževca, Niša, Bujanovca… „zaboravili“ su da svi članovi biračkog odbora treba da se potpišu, pa ih je sve parafirao isti čovek.
Neki su uspeli da izgube deo dokumentacije, neki nisu dobro sabirali, neki su izgužvali zapisnike ili su deo njih izgubili.
Pogrešile su čak i naše „diplomate“ iz Moskve, pa je i zapisnik sa birališta u Ambasadi Srbije morao na remont.
Ove brljotine, u zemlji gde se u poslednje vreme glasa na svake dve godine, stižu u trenutku kad dve liste „vise o cenzusu“ a ispred vrata parlamenta može ih ostaviti nekoliko desetina glasova.
Svako ko je sedeo pored kutija dobiće od 1.500 do 2.000 dinara.
Plaćeni su i oni koji su ih obučavali.
Zbog onih koji su pogrešili, u eri elektronskog glasanja, RIK i statističari sada prevrću džakove i u sitne sate većaju da li na papirima piše slovo „A“ ili liči na neko drugo.
I tako se danima ponavljaju privremene brojke, dok vlast i opozicija traže proveru glasanja, uz podsećanja na 1996. i 1997. godinu i zaboravljenu baba Julu.
Poražavajuća statistika o 850.000 onih koji nemaju osnovnu školu i tek 11 odsto visokoobrazovanih, izgleda da je udarila kao bumerang.
Baš u glasačke kutije.

Ostavi poruku