KOSOVO je u februaru obeležilo još jednu godišnjicu nezavisnosti od Srbije i izabralo novog predsednika.
Vlada u Prištini može da se razmeće da je Kosovo priznalo više od sto zemalja.
Ipak, tačno je i to da je Kosovo pod nadzorom EU otkako su im UN predale svoj mandat za vladavinu prava krajem 2008.
A, i same UN su ostale na Kosovu, sa ključnom ulogom u održavanju međunarodnog prisustva u okviru Rezolucije SB 1244, na većinski srpskom severu.
NATO, takođe, ostaje, pod mandatom Rezolucije 1244, sa nekoliko hiljada pripadnika.
Dva člana SB UN – Rusija i Kina – su među zemljama koje još ne priznaju Kosovo, kao i članice EU Kipar, Grčka, Rumunija, Slovačka i Španija.
Novi predsednik je izabran u kosovskom parlamentu kroz oblake suzavca koji su bacili oni koji se suprotstavljaju nastavku međunarodnog učešća u poslovima Kosova.
Amerika je bila ta koja je odlučila ko će da bude predsednik: Hašim Tači, prazno odelo, koje Vašington dugo preferira naspram mnogo reprezentativnijih albanskih kosovskih lidera, kao što je Ramuš Haradinaj.
Kosovo se nije mnogo promenilo od kada je EU preuzela „ključnu ulogu u realizaciji evropske agende sa ciljem da promoviše kosovsko približavanje EU“ i „u rekonstrukciji i razvoju Kosova.“ Pod EU, prema CIA, kosovska ekonomija je i dalje veoma zavisna od finansijske i tehničke pomoći međunarodne zajednice i dijaspore. „Kosovski građani su najsiromašniji u Evropi, sa stopom nezaposlenosti od 31 odsto i stopom nezaposlenosti mladih blizu 60 odsto“.
CIA takođe ocenjuje da „visok nivo korupcije, malo sprovedenih ugovora i nepouzdano snabdevanje električnom energijom obeshrabruje potencijalne investitore.“ Kosovo nastavlja da koristi evro i po svemu sudeći generisalo je ne samo migrante za ostatak Evrope, već i džihadiste za Srednji istok.
U međuvremenu, Euleks je optužen za nemar u otkrivanju slučajeva korupcije i nekažnjivost za unutrašnju korupciju. „Najdelotvornija“ skorašnja akcija EU bila je da se sa scene ukloni lider kosovskih Srba, koji je najviše voljan i sposoban da radi unutar kosovskih institucija u korist svoje zajednice – Olivera Ivanovića.
Sve u svemu, Kosovo ubrzano ide – nikuda.
Nemci i Amerikanci su izgubili strpljenje sa kosovskim Albancima.
U tajnosti, oni bi mogli da priznaju da je „nezavisnost“ možda bila greška.
EU bi volela da opere ruke od Kosova kao što su to u suštini uradile SAD (osim što sprečavaju Albance da ne potonu u građanski rat).
Sam Euleks treba da obnovi mandat ove godine, ali izbora zaista nema.
S obzirom na sve ostalo sa čim se EU suočava, ne može sebi da priušti da napusti Kosovo i da ono postane crna rupa na Balkanu.
Dakle, šta raditi? Malo je izbora sa kojima se suočavaju EU i SAD.
Kosovo se ne sme prepustiti samo sebi.
Ono, samo po sebi, nije održiv ekonomski ili politički entitet. Čekanje da Srbija prizna nezavisnost Kosova (kako bi ušla u EU) i dalje bi ostavilo Kosovo samom sebi. Čak i tada bi međunarodni faktori morali tamo da ostanu zbog održive budućnosti.
Osim ukoliko nisu spremni da tako rade zauvek, morala bi da postoji neka strategija za eventualni izlaz.
Mogućnosti uključuju podelu ili udruženje.
Podela, u kojoj Srbija zadržava područje severno od Ibra, učinila bi da Kosovo bude gotovo isključivo etnički albanski entitet.
Mogla bi da postoji posebna odredba za dobrovoljno preseljenje za one Srbe južno od Ibra i Albance severno od reke koji bi želeli da se prilagode novonastaloj situaciji.
Tako dobijenom Kosovu moglo bi onda da se dozvoli da uđe u udruženje sa Albanijom ili da se spoji sa njom.
Velika Albanija bi mogla biti stabilnija nego usamljeno Kosovo.
Ili bi Srbija i Kosovo mogli da formiraju asocijaciju suverenih entiteta koji bi zajedno ušli u EU.
Srbi na Kosovu mogli bi da zadrže veze sa Srbijom, isto kao i Albanci iz Srbije sa Kosovom.
Obe privrede funkcionisale bi kao jedna (sa evrom), a saobraćaj, putovanja i biznis se ne bi suočavali sa unutrašnjim preprekama.
Kretanje u bilo kom od ovih pravaca zahtevalo bi hrabre odluke svih strana i SAD bi morala da igra glavnu ulogu bez skrivanja iza EU, NATO i UN. (Bizarno, SAD je trenutno toliko izvan igre da njene diplomate u Prištini još ne mogu da putuju na sever bez dobrog obezbeđenja).
Bez obzira na eventualne ciljeve, ostaje da je napuštanje Kosova kao jedva-sadržajnog nereda prosto neodrživo. Gerard M.
Galuči, bivši predstavnik UN u Kosovskoj Mitrovici

Ostavi poruku