Na posebnoj sednici Ujedinjenih nacija, sazvanoj kako bi se osmislila nova globalna strategija borbe protiv narkotika, u sredu su se mogli čuti veoma različiti stavovi zemalja članica o pitanju da li treba primeniti „humanije rešenje“ problema koje ne bi bilo usmereno samo na kriminalizaciju i strogo kažnjavanje.

Dok se neke države zalažu za dekriminalizaciju, druge i dalje ne odustaju od kažnjavanja krijumčara ili korisnika narkotika smrtnom kaznom.

Jamajka je branila svoju odluku da dekriminalizuje posedovanje malih količina marihuane, dok je Kanada najavila da će legalizovati marihuanu sledećeg proleća.

Ministarka spoljnih poslova Jamajke Kamina Džonson Smit izjavila je da je u njenoj zemlji legalizovana upotreba marihuane za pripadnike rastafarijanstva, kao i u određenim slučajevima u medicinske, naučne i terapeutske svrhe, a da je cilj nacioinalne politike smanjenje korišćenja narkotika i promovisanje rehabilitacije i socijalne reintegracije.

Direktor Kancelarije Bele kuće za nacionalu politiku kontrole narkotika Majkl Botičeli izjavio je da bi napori policije trebalo da se fokusiraju na kriminalne organizacije, a ne na ljude kojima je potrebno lečenje i pomoć u procesu oporavka.

S druge strane, Kuba se suprostavila legalizaciji droge i proglašavanju narkotika bezopasnim.
Ministarka pravde Kube Marija Ester Reus Gonsales izjavila je da je problem narkotika postao „dublji i intenzivniji“, sa 246 miliona ljudi koji koriste nelegalne droge, i ocenila da legalizacija narkotika neće rešiti problem.

Ambasador Indonezije Rahmat Budiman je istakao da je potreban „pristup nulte tolerancije“ kako bi se iskorenio problem narkotika.

On je kazao da grupe za krijumčarenje narkotika koriste „psihoativne supstance“ i internet da dopru do svih slojeva društva i predstavljaju „ozbiljnu pretnju koja zahteva vanredne napore“.

Indonezija, kao i Iran, imaju smrtne kazne za osuđene krijumčare narkotika.
Ministar pravde Irana Abdulreza Rahmani Fazli izjavio je da je njegova zemlja potrošila milijarde dolara za borbu protiv krijumčara narkotika i da je prošle godine zaplenjeno 620 tona različitih vrsta narkotika.

Iran, dodao je, pomaže da se svet zaštiti od „zla zavisnosti“ i spreman je da organizuje međunarodnu konferenciju o borbi protiv narkotika i kriminala poveznaog s narkoticima duž balkanske rute, jednog od dva glavna koridora za krijumčanje heroina koji povezuju Avganistan, gde se proizvodi opijum, i velikih tržišta u Rusiji i Zapadnoj Evropi.

Trodnevna sednica Generalne skupštine u sedištu UN u Njujorku počela je u utorak, uz učešće stotina državnih zvaničnika, predstavnika nevladinih organizacija i civilnog društva.
To je prva sednica posvećena toj temi posle s 20 godina.

Ostavi poruku