U BUDUĆOJ vladi jedno mesto bi trebalo da bude rezervisano za ministra za digitalna pitanja.
Pred nama je četvrta industrijska revolucija.
Možemo da sedimo i čekamo da hiljade ljudi ostane bez posla, a možemo i da na vreme počnemo sa transformacijom, kaže za „Novosti“ Branislav Vujović, predsednik „Nju frontir grupe“, u čijem sastavu posluje 25 preduzeća u 17 zemalja sveta.
Deo ove grupacije je i pet preduzeća iz Srbije. – Pobednici će biti, kao i uvek, oni najvitalniji i najsnalažljiviji – dodaje Vujović. – U prošlosti, da biste došli do inovaciju koja menja stvari, morali ste da imate ogromne laboratorije.
Sada je to demokratizovano i ulog je manji.
Dva studenta mogu da sede kod kuće i programiraju.
Broj ljudi koji se bave inovacijama je nekoliko hiljada puta veći i sve grane privrede su pogođene. * Šta donosi digitalna transformacija? – Ovde banke imaju po 3.000 i 3.500 ljudi.
One moraju da hrane te ljude, da održavaju i plaćaju filijale.
Sve to mnogo košta.
Kada podnesete zahtev za kredit, to traje danima.
Mi smo taj proces automatizovali i odobravanje kredita do 4.000 evra traje nekoliko minuta.
I zbog toga što odmah dobija odgovor, čovek je spreman da sam kuca zahtev i unosi podatke. * Izveštaj Svetke banke kaže da bi u zemljama u razvoju digitalne tehnologije mogle da ugase dve trećine radnih mesta. Šta će biti sa ljudima? – Potpuno tačno.
I to je ogroman problem. Švajcarska ima referendum oko pitanja da li će svakom građaninu deliti po 2.300 franaka da bi se odbranili.
Finska daje po 900 evra.
Klaus Švab, koji je objavio knjigu „Četvrta industrijska revolucija“, kaže da postoje dva problema u digitalnoj transformaciji.
Prvi je to što nema dovoljno talenata, pa ni na korporativnom nivou.
Ljudi ne razumeju šta bi sve mogli da urade i kako.
Drugi problem je što nije dovoljno artikulisano šta je to što se dešava i kako da se branimo.
Mi možemo da sedimo i čekamo da se to desi i da otpustimo mnogo ljudi.
Ili možemo sada da krenemo sa digitalnom transformacijom. * A kako se to radi? – Ljudi misle da se u digitalnoj transformaciji rađaju nova mesta samo za informatičare, za programere i analitičare, a to nije tačno.
Ima milion poslova, jer ni sama banka ne može da radi ovako kako je radila.
Prvo moraju da snize marže, jer ih sada te usluge ne koštaju toliko.
Ali banka mora da počne da radi i neke druge stvari.
Ako samo otpusti ljude, na kraju će izgubiti klijente, jer će uvek biti neka mala banka koja će to isto raditi jeftinije.
Ponudiće stan onome ko hoće da ga kupi od štednje.
Digitalizacija nije pitanje samo informacionih tehnologija.
Moramo da razmišljamo o novim biznis modelima. * Koliko je srpska privreda spremna za transformacije? – U centralnoj Evropi smo često preskakali mnoge korake.
Najbitniji je problem talenata i da ih mi podržimo.
U Engleskoj, kada investirate u startap, vi ne plaćate porez.
Tržište je globalno.
Ne moramo da gledamo samo Srbiju.
U 2014. u Srbiji je kreditnim karticama preko putem interneta potrošeno 200 miliona evra, a 192 miliona evra je otišlo u inostranstvo.
To je ogroman debalans.
Ljudi to ne vide.
Ko to vidi, samo treba to da iskoristi. PLANETA NA DLANU * Poslujete u 17 zemalja sveta.
Gde su uslovi poslovanja najbolji, a gde najteži? – Najlakše i najteže je u Americi.
Ona je ogromno tržište i ako donosite vrednost za klijenta, spremno je da vas prihvati.
Velika je konkurencija, ali je tržište ogromno.
Ovde šta god da donesete – tržište je malo.
U Centralnoj i Istočnoj Evropi moramo da prevodimo na razne jezike, moramo da se prilagođavamo raznim kulturama.
Ali je to i naša prednost.

Ostavi poruku