PREDIZBORNA groznica u Srbiji, bacila je, prošle nedelje, u potpunu senku jedan drugi izbor u državi ili, tačnije rečeno, izbor u jednom paralelnom sistemu na njenoj teritoriji.
Reč je o ustoličenju Hašima Tačija na mesto predsednika Kosova.
Taj čin i seoba moćnog Tačija na stolicu nemoćne Atifete Jahjage, od koje je više uticaja imao predsednik najzabitije mesne zajednice u Drenici, dugoročno će uticati na većinu beogradskih političkih procesa – od puta ka EU, pa do formiranja Zajednice srpskih opština.
No, veći problem za Srbe i Albance jeste što – i iza moćnih i iza nemoćnih na Kosovu u Metohiji najčešće stoje zapadne sile i Vašington.
Onog trenutka kada je okupljenim najjačim ljudima i političkoj eliti Albanaca američki ambasador Kristofer Del pokazao kovertu i rekao da se u njoj nalazi ime budućeg predsednika Kosova (nepoznate Atifete Jahjage), većini je bilo jasno da su stranci odustali od izgradnje institucija.
Njena predaja vlasti Hašimu Tačiju definitivno je potvrdila tu fatalnu politiku koja je obesmislila život kosovskih Albanaca i naterala da njih, čak 80 odsto, prema istraživanjima stranaca, želi odmah da ode sa Kosova.
Junak, pobedilac Srba, oslobodilac, suvereni gospodar Kosova, miljenik najmoćnijih ljudi Zapada, trgovac organima uništio je sve u šta su Albanci verovali.
Zato danas veruju njemu i, čini se, više veruju u njega.
Institucije postoje samo u tragovima, kompletan spektar moći je u njegovim rukama, on je garant mira i stabilnosti na Kosovu.
On se nalazi u idealnoj poziciji formulisanoj u onoj rečenici koju, kao mantru, ponavljaju razni bespomoćni glasači na Balkanu: a koga drugog da biramo? Srpski izbor na Kosovu je odavno stvar odluke u tamnom vilajetu.
Podržati Tačija znači izdati sve ono u šta ste verovali, a da pritom nikada ne smete zaboraviti da vam on i njegova „politika“, sada i svakog trenutka, mogu uzeti jedine preostale mrvice samosvojnosti, koje u životu, duhovnosti i državnosti imate.
Slučaj je hteo da Tači položi zakletvu na pravoslavni praznik Blagovesti.
Obratio se i na srpskom jeziku, a govor mu je bio smeša najtvrđeg nacionalizma i pomirljive poslanice nekog patrijarha. „Dijalog nema alternativu“ ispalio je omiljenu frazetinu o bezalternativnosti sa skupštinske govornice dok su, u tom trenutku, na tu istu zgradu padale kamenice odapete iz praćaka „Samoopredeljenja“.
Sutradan je svečana inauguracija na glavnom trgu, ispod konjaničke figure Skender-bega, kojoj je prisustvovalo 1.200 zvanica zatvorenih i odvojenih od sveta metalnom ogradom, ličila na grupu migranata u svečanim odelima.
Njoj se nije moglo prići od silne policije, pa je u jednom trenutku izgledalo da su snage reda bacile suzavac na ograđene ljude.
Međutim, nije bilo tako: suzavac je sastavni deo političkog života, pa je bio red da i svečana ceremonija, ambasadori, akademici, hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović i njen albanski kolega Bujar Nišani budu „okađeni“ suzavcem.
U sveopštoj improvizaciji, to je potpuno logično i u skladu s Tačijevim „blagim“ rečima izgovorenim prethodnog dana.
Politika najmoćnijeg čoveka svela se u jednu jedinu reč: dijalog.
Taj termin duboko određuje njegovu moć, a ona je tolika da, danas, jedino Pokret „Samopredeljenje“ ima snage da odbije Tačijevu ponudu da se „problemi rešavaju u institucijama, da se sedne za pregovarački sto, da se dijalogom krene ka evroatlantskim integracijama…“ Gotovo niko nema snage da ga odbije i ostavi ga na vetrometini, jer je on institucija i odlučuje o svemu, bez njega prostor tone u anarhiju, a u njoj će se utopiti svi strani interesi, što se nikome ne isplati.
On je najbolji jahač razornog talasa albanskog nacionalizma, on kontroliše islamske fanatike koji ratuju u Siriji i Iraku i vraćaju se na Kosovo, on u rukama drži sudbinu Srba, bez obzira na to koliko se čini da zavisi od njihovih glasova i podrške.
U toj opštoj zbrci jasna je jedino njegova moć, da bi je naglasio, tu ispred Skender-bega on je sebe u govoru, dok se trg provetravao od suzavca, nazvao „predsednikom junaka“.
Ni ovo mu nije originalno, pozajmljeno je od crnogorskog kralja Nikole, koji se nazivao i kog su nazivali carem junaka.
Kosovski „predsednik junaka“ nema alternativu.

Ostavi poruku