SHARE

DVOJICI investitora sam pre nekoliko godina dao plac na Dušanovcu i staru kuću u kojoj sam živeo, da podignu zgradu.
Sad komšija i ja moramo da platimo 18,3 miliona dinara na ime naknade za uređenje građevinskog zemljišta.
Oni su na prodaji stanova zgrnuli velike pare, a nama su ostali samo basnoslovni dugovi…
Ovako nam svoju višegodišnju muku prepričava Beograđanin Borivoje Veličković.
On se ponadao da je i sebi i deci rešio stambeno pitanje, a sada mu zbog duga prema Direkciji za građevinsko zemljište preti opasnost da ostane na ulici. – Plac od 7,5 ari i staru kuću u kojoj smo živeli komšija i ja, dao sam za tri stana.
Za sebe i za decu koja su već osnovala svoje porodice – priča nam Borivoje. – Sa dvojicom investitora sam 2007. godine sklopio ugovor o zajedničkoj gradnji, gde mi ulažemo plac i kuću, a oni rad i novac.
Garantovali su da će snositi sve troškove.
Borivoju su investitori rekli da im je potrebno ovlašćenje za dobijanje građevinske dozvole, pa im je on to i dao.
Međutim, oni su ga zloupotrebili i u Direkciji su u njegovo i komšijino ime sklopili ugovor o plaćanju naknade, dok su sebe sakrili.

DOBRO OSMIŠLjENA PREVARA Veličković veruje da je ceo ovaj poduhvat investitora i nekih ljudi iz Direkcije dobro osmišljen prevarantski plan. – Bace primamljiv mamac običnim ljudima da reše stambeno pitanje, i to skoro svako proguta.
A unapred planiraju da prestanu da plaćaju naknadu i da Direkcija te ljude posle tuži i od njih naplati dug – kaže Veličković. – I, što je najgore, ti investitori i dalje grade svuda okolo.
Upozoravao sam jednog komšiju, koji im je isto dao plac i kuću, nije hteo da me sluša.
Sad je i njemu stigla tužba Direkcije. – Mi smo tako predstavljeni kao jedini investitori, bez našeg znanja i odobrenja – nastavlja Borivoje. – Jedan od njih dvojice, koji je ekonomista, Direkciji je dao menicu kao garant da će naknada biti plaćena, dok mu je drugi, koji je advokat, bio žirant.
Naknada za uređenje građevinskog zemljišta iznosila je 16,83 miliona dinara, a dvojica investitora koja su zidala zgradu plaćali su redovno rate do jeseni 2009.
Isplatili su 9,12 miliona dinara, i tada su prestali. – Tek sam 2011. godine saznao da sam zadužen i tužen od Direkcije.
Dvojica investitora su tad u sudu potpisala izjavu da priznaju dug i da će prodati stan u suterenu i namiriti ga od tih para – nastavlja priču Veličković. – Prostor je 2013. godine prodat za 130.000 evra i taj iznos je pokrivao u potpunosti potraživanje sa kamatom.
Međutim, oni su 60.000 evra uplatili Direkciji, a 70.000 evra zadržali.
Tako smo komšija i ja opet ostali zaduženi.
Zbog te prevare podneo sam Drugom osnovnom tužilaštvu krivičnu prijavu i oni su je prihvatili i kvalifikovali kao zloupotreba poverenja.
Ali sudski proces ni posle dve godine nije počeo.
Na kraju je, kako priča Veličković, veštak kojeg je Direkcija angažovala prošle godine izračunao da oni treba da plate 10,71 miliona dinara duga i 7,59 miliona dinara zatezne kamate.
Drugi osnovni sud je to prihvatio i u martu ove godine presudio da Veličković mora Direkciji da izmiri dug.
Apelacija je pre dva meseca odbila njegovu žalbu kao neosnovanu, pa je Veličković Vrhovnom kasacionom sudu podneo zahtev za reviziju postupka. – To ipak ne odlaže izvršenje. Čekam da na vrata zakucaju izvršitelji, živ ne znam šta ću raditi – očajan je Borivoje. – U ugovoru koji su oni bez mog odobrenja, a u moje ime sklopili sa Direkcijom jasno stoji da je isključivo menica sredstvo naplate eventualnog duga za naknadu bez obzira na to ko je naveden kao dužnik.
Onaj ko ima menicu ima pravo i obavezu da je aktivira, a ne da mene tuži.
Sumnjam da ti službenici iz Direkcije svesno nisu pustili menicu, već tužbom idu naruku nesavesnim investitorima.
Iz kog razloga, ne znam.
PRODALI 13 STANOVA Ta dvojica investitora, priča Borivoje Veličković, sve vreme su imala ovlašćenje da prodaju stanove, a mi nismo imali nikakav uvid, ni kome, ni za koliko para. – Prodali su 13 stanova, lokal i garažna mesta.
U jedan stan, koji se i dalje vodi na moje ime, jer su me oni naveli kao investitora, uselio se taj advokat i sad me tuži što ga uzurpiram i ometam – priča Borivoje.

Borivoje kaže da je mnogo ovakvih i sličnih slučajeva u Beogradu i da je simptomatično da uvek postoji menica koju Direkcija neće da aktivira.
Umesto da u roku od dva dana naplati potraživanja, objašnjava Veličković, ona tuži obične građane. OD STRESA “ZARADIO” TRI BAJPASA – Rodbina, prijatelji misle blago njemu, dobio je tri stana i rešio sve, a ne znaju da sam bezbroj puta požalio što sam uopšte rušio staru kuću – emotivno progovara Borivoje Veličković. – Preskupo ih ja plaćam.
Razboleo sam se zbog silnih stresova, zaradio tri bajpasa, a tu je još i u penzionerskim godinama povlačenje po sudovima gde pravdu ne možeš da dokažeš.
Još ako stanovi odu na doboš, sud će ih prodati u bescenje.

SHARE

Оставите одговор