SHARE

VAŠINGTON – Uprkos međusobnom razočaranju u pogledu odgovora na migrantsku krizu i borbu protiv terorizma, Francuska i Nemačka jačaju bezbednosnu saradnju, koja je nužna u kontekstu izazova sa kojima se EU suočava, ali neće biti lako pomiriti njihove različite stavove, ocenjuje nemački “Maršalov fond”.

Uzastopne krize, a pre svega izbeglička i nedavni teroristički napadi u Parizu, stavljaju na probu odnose između Pariza i Berlina koji, i jedan i drugi, pokazuju nerazumevanje prema političkim izazovima sa kojima se druga strana suočava, navodi organizacija sa sedištem u Vašingtonu.

EU, međutim, ne može da dozvoli da se njene dve najveće države članice raziđu, te je potreban nov i snažan konsenzus između Francuske i Nemačke kako bi se premostio jaz koji između njih postoji kad je reč i pitanjima bezbednosti i odbrane, pravosuđa i unutrašnjih poslova, ekonomskih i finansijskih pitanja.

Obe zemlje, primećuje se u analizi, traže pravedniju podelu odgovornosti u Uniji, pri čemu je nemačka kancelarka Angela Merkel razočarana onim što smatra nevoljnim odgovorom Francuske na izbegličku krizu pošto brojku od 30.000 Sirijaca, koliko je Pariz obećao da će primiti u naredne dve godine, vidi kao nedovoljnu.

S druge strane, francuski predsednik Fransoa Oland je sve više isfrustriran oklevanjem Nemačke da pojača svoju vojnu akciju protiv terorizma.

Međutim, što su njihova razilaženja u stavovima konkretnija, to je francusko-nemačka saradnja potrebnija, ukazuje Nemački Maršalov fond, dodavši da je prošle nedelje došlo do izvesnog napretka u tom pravcu.

Tako je nemački ministar odbrane predložio da pošalje više nemačkih vojnika u Mali i pojača napore Bundesvera na severu Iraka u obuci kurdskih boraca, a ponudio je i da pošalje izviđačke avione, letelice za snabdevanje gorivom u vazduhu i satelitske snimke radi podrške borbi protiv Islamske države (IS).

Berlin je predložio i da rasporedi fregatu u Sreozemnom moru kako bi pomogao u zaštiti francuskog nosača aviona “Šarl de Gol”, a što je iznenađujuće, proteklog vikenda je najavio da će poslati 1.200 vojnika na Bliski istok da pomogne Francuskoj u borbi protiv IS.

Oland tu odluku vidi kao ključni potez, koji bi mogao da podstakne druge evropske države da odgovore na njegov poziv na solidarnost, ističe se u analizi, uz napomenu da je bilo potrebno 13 dugih dana da Pariz primi ove predloge Berlina.

Za Nemačku je, inače aktivno podržavanje vojne intervencije na Bliskom istoku sporna odluka koja ne može biti brzo doneta, te bi ova prekretnica u spoljnoj i bezbednosnoj politici Berlina mogla da dovede do snažnije francusko-nemačke saradnje, ocenjuje se u tekstu.

Pri tom, kako se dodaje, Nemačka će, i trebalo bi, da se založi za obnavljanje diplomatskih pregovora, jačajući pozitivnu sliku o sebi u regionu, s posebnim fokusom na Siriju i njene susede.

U međuvremenu, napadi izvedeni 13. novembra u Parizu su promenili percepciju koju Nemačka ima o terorizmu, ali je Berlin ipak brzo isključio mogućnost formiranja panevropske obaveštajne agencije kao neprihvatljivo odustajanje od suvereniteta.

Umesto da raspravljaju o tome šta nije moguće, i Berlin i Pariz bi trebalo da pojačaju napore kako bi unapredili obaveštajnu saradnju, ukazuje Nemački maršalov fond, uz zaključak da će njihovo liderstvo iziskivati od obeju prestonica da prevaziđu razlike i postignu sveobuhvatni konsenzus kako bi predupredile egzistencijalne pretnje i osnažile EU.

SHARE

Оставите одговор