JEDNO je sigurno – predsednicu Narodne skupštine Maju Gojković, za vreme posete Iranu, policija nije mogla uhapsiti.
Otišla je zakopčana do grla, pokrivenija i od samih Iranki, noseći crni hidžab.
A, baš protiv pokrivanja celog tela i kose, bore se mnoge muslimanke, a zbog „nedovoljne pokrivenosti“ policija ih hapsi kada se marama pomeri i proviri poneka vlas.
Ovo, kada je kretala u Iran, Gojkovićeva nije znala.
Ništa strašno, nije ni morala.
Ali, mogla je da se raspita o diplomatskom bontonu.
Ili, da recimo samo pogleda kako su u ovu zemlju odlazile njene koleginice – bivša i sadašnja komesarka za proširenje EU Ketrin Ešton i Federika Mogerini, ali i bivša predsednica Skupštine Slavica Đukić Dejanović.
Pristojno obučene, u kostimima, sa maramom na glavi kao tradicionalni detalj kojim su pokazale da poštuju domaćina i pravo na različitost.
Ako nije želela njima da veruje, mogla je našem Ministarstvu spoljnih poslova, gde rade diplomate koje su videle sveta.
One su, na sajtu MSP i napisale uputstvo za sve one koji putuju u Iran.
Za žene je obavezno nošenje marame koja pokriva kosu, a odeća mora da prekriva ruke i noge do prstiju, odnosno stopala.
Ne preporučuje se upadljiva šminka kao ni lakiranje noktiju.
Hidžab se ne pominje kao obavezan.
Ali, Maja je odlučila drugačije, verovatno želeći da bude veći katolik od pape.
Obukla je crni hidžab, koje su čak i Iranke odavno oplemenile ponekom bojom.
I tako „sakrila“ da dolazi iz Srbije, ličeći na domaćina, a ne na gosta.
Zato je ova avantura Gojkovićeve, zapravo diplomatski gaf, a ne diplomatski pogodak.
Baš takav promašaj, kao kada bi, recimo, neki naš ministar otišao u Škotsku u kiltu.

Ostavi poruku