SHARE

PROTEKLIH par meseci smo imali više afera, medijskih sukoba i bučnih najava destabilizacije i rušenja vlade premijera Vučića nego u dve godine Tadićeve ili Koštuničine vladavine.
Dok su u prvoj fazi odnosa Vlade i medija najviše kritika i udara trpeli koalicioni partneri i predsednik Nikolić, u sledećoj su mete bili ljudi iz Vučićevog okruženja, da bi sada započeli i direktni udari po samom premijeru.
Nismo videli nikakvih promena unutar vladajuće koalicije ili pak aktivnosti opozicije kao uzroka ove medijske frtutme.
Očigledno je reč o nekom drugom centru moći.
To mogu biti samo stranci.
Tako i tumačimo razmenu vatre provladinih medija o “rušenju vlade” i ambasadora Kirbija koji govori da on “nije zainteresovan da ruši Vučićevu vladu”.
Barem ne zasada.
Na neki način, obe strane su u pravu.
Oni koji govore da prozapadni mediji i sajtovi koje finansiraju zapadni fondovi proizvodnjom afera ugrožavaju i slabe pozicije Vlade.
Isto tako je u pravu i ambasador kad kaže da oni trenutno nisu zainteresovani za rušenje Vučićeve vlade.
Ali je i poslao poruku da oni mediji koji aferama “načinju” vladajuću koaliciju moraju biti tolerisani.
Zbog čega onda sve to? Pa treba stvari posmatrati u kontekstu odnosa Srbije prema Kosovu, Rusiji i Kini.
Poseta Vučića Kini i Rogozina Srbiji daće odgovor na pitanje u kojoj meri je naša spoljna politika izbalansirana.
Dakle, čitava “medijska frka” prozapadnih medija je pritisak da se odustane od realizacije strateških ugovora sa Moskvom i Pekingom.

SHARE

Оставите одговор