SMATRAMO veštačkim i kontraproduktivnim pokušaj da se Srbija stavi pred izbor – ili Rusija ili EU.
Nacionalni interes Srbije je razvoj odnosa i sa Istokom i sa Zapadom, bez nametanja uslova i stvaranja sukoba.
Svojom izbalansiranom politikom Srbija daje dobar primer i za region i za svet – poručuje, za „Novosti“, ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Čepurin. * Očekujete li jače pritiske na Srbiju da se pridruži sankcijama koje je EU uvela Rusiji? – Srbi, po mom osećanju, objektivno nisu nikako zainteresovani da podržavaju antiruski deo EU, a kamoli učešće u nezakonitim sankcijama, koje nemaju podršku UN.
Više zemalja EU danas trpi štetu i osećaju da su se našle u klopci evropske birokratije, čija se politika često određuje izvan Evrope.
Sankcije su svojevrsni bumerang, gde zemlje EU trpe najveću štetu. * U Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije značajna pažnja poklonjena je našim odnosima sa Moskvom… – Izveštaj EK u delu koji se tiče odnosa s Rusijom, kao i sa nizom drugih zemalja – SAD, Kinom – ima uglavnom opisni karakter.
U tome vidimo najpre to da je EU svesna značaja koji za Srbiju imaju odnosi s Rusijom.
Brisel ističe da Beograd mora postepeno, obratite pažnju – postepeno, usaglašavati svoju spoljnu politiku sa zajedničkom spoljnom politikom EU, ali izveštaj ne sadrži otvoren poziv za Srbiju da se pridruži sankcijama.
Vreme sankcija odlazi. * Smetaju li, s druge strane, Rusiji veze koje Srbija ima sa EU? – Rusija se zalaže za jedinstveni humanitarni i ekonomski prostor u Evropi i otvorena je za saradnju.
Za Rusiju je važno da progres Srbije na „evropskom putu“ ne dovede do pogoršanja njenih odnosa sa Rusijom.
A u tome da je Srbija sposobna da zaštiti svoje vitalne interese, ne sumnjamo.
Nedavno je to pokazala preko moćne kampanje u Unesko.
U svetu se ne poštuju servilni učesnici.
Ispoljavanje osećaja dostojanstvenosti, poštovanja svog naroda, svoje istorije vrlo često daje pragmatične rezultate u spoljnoj politici. * Čini se da ni u samoj EU ne postoji konsenzus o zajedničkoj politici prema Rusiji… – Mnoga rešenja EU ili Evropske komisije izazivaju debate između članova ove zajednice.
Oni sami ih često kritikuju i ne ispunjavaju.
Stvar je u tome da EU formira 28 veoma različitih zemalja.
Interesovanje za uspostavljanje dobrih odnosa s Rusijom se ponekad značajno razlikuje od zemlje do zemlje. ŽICA POSTAJE SIMBOL DELA EVROPE * Kako vidite trenutnu situaciju u EU? Da li je to mesto kojem Srbija treba da teži? – Želim da istaknem zbog objektivnosti – EU danas gubi svoju konkurentnost.
EU prolazi kroz niz kriza – od „grčke“ do „izbegličke“, a sada i kroz pojačanu „terorističku pretnju“.
Bodljikava žica na granicama sve češće postaje simbol EU.
Pojedine zemlje planiraju referendum o izlasku.
Druge, kao, na primer Island, izgubile su interesovanje za članstvo.
EU je svakako Evropa.
Ali nije cela.

Ostavi poruku