SHARE

CVET Natalijine ramonde zaštitni je znak primirja u Prvom svetskom ratu.
Danas se na ovim našim prostorima, primirje kako-tako gaji, ali pomirenje, zbog raznih cvećki, nikako da procveta.
U balkanskoj bašti, ipak se mogu naći primeri koji bude nadu u pomirenje.
Predstavnici Srbije rastrčali su se po regionu, pokazujući dobru volju, pružajući ruku pomirenja.
I nastaviće tako dalje.
Predsednik Tomislav Nikolić u sredu putuje u Zagreb.
Pre te posete, premijer Aleksandar Vučić bio je na inauguraciji Kolinde Grabar Kitarović.
Uzvratne posete Zagreba Beogradu još se čekaju.
Ne treba gubiti nadu da pomirenje na brdovitom Balkanu nije isto kao tražiti vodu u peščanoj pustinji.
Da nije reč o fatamorgani, pokazuje i druga poseta našeg premijera Srebrenici.
Prilikom prve posete Vučić je pružio ruku pomirenja, a umalo nije ostao bez glave.
Tada je prošao kroz “toplog zeca”.
Drugi put je naišao, sudeći po većini izveštaja, na topao prijem.
Kazao je da niko ne može sestrama da vrati braću, niti majkama decu, ali možemo da gledamo u budućnost i da je učinimo drugačijom.
U početku beše reč…
Zapisano je još u Novom zavetu.
Biblijska priča prevedena na savremeni jezik, dalje kazuje da posle reči dolaze dela.
Srbija je to pokazala svojom dobrom voljom i čini sve što je u njenoj moći da dođe do pomirenja.
Na potezu su i ostali naši susedi.
Da pređu sa reči na pomirenje.
Ali i međunarodna zajednica.
Njihova mantra kada je u pitanju Balkan uvek je ista.
Prvo: štap i šargarepa, a potom štap i pomirenje.
Na štap smo se odavno navikli, šargarepe baš i nema, a pomirenje se na ovim prostorima još uvek čeka.

SHARE

Оставите одговор