Замјеник помоћника америчког државног секретара Томас Мелија изјавио је да би Србија требало да буде срећна што има организације као што су Фонд за хуманитарно право и Балканска истраживачка мрежа, јер је за сваку владу битно да слуша организације и људе који објављују важне информације и да предузима мјере на основу тих информација.

Говорећи о извештају ФХП-а у којем се наводи да су у убиству албанских цивила на Косову 1999. учествовали војници 37. моторизоване бригаде, чији је командант био садашњи начелник Генералштаба Војске Србије Љубиша Диковић, Мелија је рекао да се ради о „важној референтној тачки”.
Надамо се да ће Влада Србије схватити извештај врло озбиљно, нагласио је Мелија, који је задужен за питања демократије, људских права и рада.

„Нисам имао прилику да прочитам извјештај, али знамо да је ФХП широко поштована организација, са изузетно добром репутацијом у региону и свијету”, изјавио је Мелија, који је почетком недјеље боравио у Београду.

Melija

Он сматра да је „предност Србије то што постоје добри људи који раде у различитим центрима, професионално спроводе истраживања и представљају извештаје”.

„На сличан начин бих указао и на оно што је недавно урадио БИРН”, истакао је Мелија и подсјетио да је то наишло на критике и тврдње да није довољно патриотски.

„Важно је да свака влада слуша људе и организације које објављују важне информације и да на основу тачности тих информација предузме одговарајуће акције”, изјавио је Мелија, додавши да је већи дио каријере провео у невладиним организацијама.

„Зато знам да је посао независних центара да постављају непријатна или тешка питања. Сада знам и да је посао власти да саслуша информације и искористи их за доношење одлука важних за унапређење рада владе”, нагласио је Мелија.

„То видимо и код ФХП-а и код БИРН-а. Србија би требало да буде срећна што има такве организације и надам се да ће, послије почетних брзих реакција, владини службеници те информације схватити озбиљно”, рекао је Мелија.

Он је изјавио да Србија заслужује признање и зато што има независне контролне институције као што је заштитник грађана.

Према ријечима Мелије, заштитник грађана Саша Јанковић је изградио репутацију квалификованог професионалца са добром екипом сарадника.

Јанковићева репутација је наглашена чињеницом да га је парламент прије двије године поново изабрао за омбудсмана, изјавио је Мелија.

Говорећи о ситуацији у медијима, Мелија је навео да је, и поред економских тешкоћа, важно да новинари буду усредсређени на свој посао.

Медији се у свакој земљи, укључујући и САД, суочавају са тешкоћама у проналаску финансијског модела који функционише, али то ће регулисати тржиште. У међувремену, важно је да новинари и уредници и даље буду усредсређени на свој занат, рекао је Мелија.

Он је додао да грађани Србије зависе од новинарства, које има важну улогу да обавести шта се догађа око њих. „Чак и ако многе новине или телевизијске станице не јаве нешто”, рекао је Мелија, „моје искуство је да ће се људи окренути малобројним медијима који их обавјештавају о нечему интересантном и важном.”

Број медија који о нечему извјештава је мање важан од чињенице да је неко о томе извјестио, оцијенио је Мелија.

Он је изјавио да је у Београду разговарао са министром унутрашњих послова Србије Небојшом Стефановићем и напоменуо да Вашингтон није задовољан резултатима истрага о паљењу америчке амбасаде у Србији 2008. године и убиству 1999. године тројице држављана САД – браће Агрона, Мехмета и Илија Битићија.

„Нисмо задовољни резултатима истраге о паљењу амбасаде, јер још није завршена, али настављамо да сарађујемо са Владом Србије, где нас увјеравају да је остварен напредак”, нагласио је Мелија.

Он се нада да ће истрага о паљењу амбасаде бити закључена у блиској будућности и најављује да ће у наредним недјељама доћи колеге из америчке владе ради нових разговора о тој теми.

Што се тиће убиства браће Битићи, Мелија је изјавио: „Нисмо задовољни резултатима истраге јер нисмо видели резултате истраге.”

 

Диковић: Већ сам тужио ФХП, тражили су нагодбу

Начелник Генералштаба Војске Србије Љубиша Диковић негирао је све оптужбе невладине организације Фонд за хуманитарно право. Он је рекао да никад није организовао, учествовао, нити на било који начин подстрекавао на чињење ратних злочина на Косову.

„Колико год сам могао, са својим официрима сам чинио да се злочини спрече“, истакао је Диковић  и то илустровао податком да је 1999. године ухапсио 15 припадника 37. моторизоване бригаде Војске Југославије и предао их на даље поступање тужилаштву.

Диковић је рекао да је, када је у јануару 2012. године ФХП први пут изнио оптужбе против њега поднио тужбу против директорке те невладине организације Наташе Кандић, а до сада је ћутао јер је хтио да све иде кроз легалне државне институције. „Немам намјеру да се кријем иза Војске Србије, или било какве институције. Жао ми је свих жртава, свих који су страдали невино на простору Косова и Метохије“, рекао је Диковић.

Диковић је подсјетио да је ФХП, почетком 2012. „изашао са првим лажним оптужбама“ да је он 1995. учествовао у злочинима према муслиманима који су прешли у Србију након дешавања у Сребреници, када он, како је рекао уопште није био у Бајиној Башти.

„Предао сам дужност 1994. године крајем августа и упућен сам на командно штабно усавршавање у Београд, тако да 1995 никако нисам могао бити у Бајиној башти“, рекао је Диковић.

Он је истакао и да је тек у новембру 1998. године примио дужност команданта 37. моторизоване бригаде, која се те године, како каже, уопште није налазила на КиМ.

Све то је, према његовим ријечима, документовано и предато суду.

Он је истакао да је свједочио и пред Хашким судом, који је његово свједочеје узео као кредибилно и није нашао ниједан детаљ који би га оптуживао за ратни злочин.

На питање зашто се оптужбе на његов рачун појављују баш сада, Диковић је рекао да „то није случајност“.

ФХП мора да оправдава своје финансије. Почетак је године, уколико не пишу о злочинима Срба нема финансија, па нема ни фонда“, рекао је начелинк Генералштаба.

Он је додао и да се оптужбе на његов рачун не могу одвојити од напада на државу.

„Онда се поставља питање каква је то држава, какав је предсједник дрзаве, влада, премијер… чији је начелник Генералштаба умјешан у ратне злочине, каква је то војска?“, рекао је Диковић.

Он је навео да до сада није одговарао на отпужбе јер је сматрао да се суђења и истраживања не могу одвијати у медијима, већ у легалним институцијама те да је зато и поднио приватну тужбу против ФХП.

Диковић је рекао да је тужба коју је поднио, са јасним доказима да наводи Фонда нису тачни, можда и дијелом разлог за оптужбе ФХП-а.

Суђење по тој тужби, додао је, већ траје, рочиште је заказано за 18. фебруар, а ФХП је мом адвокату нудио нагодбу да одустанемо од тужбе, на шта нисмо пристали.

„Ствари су се отеле контроли и ово је сада крајње ниско. Сада више немам права да ћутим, због оних који више не могу да говоре и због оних који су дали живот у борби против тероризма 1999. године. Зато сам овдје да кажем истину“, поручио је Диковић.

Aleksandar Vucic 9

Вучић: Хвала Мелији, грађани Србије су све разумјели

Предсједник владе који је јуче у Штутгарту учествовао на пословној конференцији „Мислите на нове могућности, мислите на Србију” поводом интервјуа замјеника помоћника америчког државног секретара Томаса Мелије за Фонет је кратко поручио:

„Хвала му на свакој ријечи коју је изговорио. Мислим да су сви грађани Србије послије његових ријечи све разумјели.”

Ostavi poruku