ваки запослени на улазним вратима подиже руку и допушта да му скенер очита чип убачен испод коже. Ријеч је о RFID (radio-frequency identification) чипу величине зрна пиринча који се налази у руци.

Фелисио Да Коста, радник чија компанија послује у оквиру „комплекса“, приликом уласка мора прислонити своју руку поред читача на улазним вратима која се потом отварају. Исто то мора да уради приликом уласка у своју канцеларију, али и за кориштење фотокопирне машине и сличних ствари док је на послу.

„Толико нам је ова технологија већ блиска да нам ово није ништа претjерано. Нико не може без мобилних, платних и других картица као и рачунара. Разлика је једино што нам за употребу овог чипа не требају никакве шифре већ само прислањање „чиповане“ руке „, рекао је Costa.

Тако ће радници овог „комплекса“ ускоро моћи и да плаћају кафу једноставним додиром руке, преко чипа уграђеног испод коже. За уградњу чипа потребно је мало стиснути зубе јер поступак није сасвим безболан. Чип се уграђује између палца и кажипрста.

„Ми већ комуницирамо с технологијом и то све вријеме. Данас је то мало збркано требају нам ПИН кодови и лозинке. Зар не би било лакше само додиривање руком? То је стварно интуитивно“, изјавио је zaposlenik за британски „BBC“.

Као и увijек када је ријеч о новој технологији мишљења о овоме су подијељена. Једни не виде ништа лоше у њима, док противници сматрају како је овај спој људи и технологије пребрз, па чак и помало језив.

Ostavi poruku