SHARE

ОЛИМПИЈСКИ и европски шампион против екипе чији је најбољи пласман на Светском првенству до сада био 16. место! Рукометаши Француске у финалу планетарног шампионата у Дохи у недељу (17.15) ће одмерити снаге са шесторицом Катараца, тројицом Црногораца, једним Босанцем и једним Србином из Босне, са Кубанцем, Шпанцем, ту је и један Француз, па Тунижанин и Египћанин…

За рукометне експерте сви су чули, а ко је други финалиста егзотичног надметања у Персијском заливу?

“Натурализовани плаћеници који су издали своје земље и певају химну туђе државе за ‘масератије’ и милионе”, вичу сви углас ових дана, проклињући Данијела Шарића као да је промена националног тима за њега нека новост.

Бивши голман Србије и Црне Горе, па Босне и Херцеговине, а сада једини који стоји уз раме Тјерију Омејеу, демантовао је у Дохи извештачима са ових простора да ће легија странаца у катарском јату добити куле и градове. Ипак, ако Србија може све спортске хероје да награди националним признањима од 40. године у висини две-три просечне плате осталих “смртника” у земљи, тешко је очекивати да Катар неће издвојити неку цркавицу у виду виле са златним славинама.

Пре него што се прст упери у шеике чији милиони у свету фудбала одавно врте тамо где бургија неће, а нико због тога не искључи ТВ кад игра Сити или ПСЖ, требало би подсетити да је идејни творац прелазних рокова у репрезентативном рукомету који не заостају за клупским – Светска рукометна федерација.

ИХФ дозвољава играчима да већ после три године паузе од наступа за једну селекцију обуку дрес друге.

– Имао сам осећај да играм против екипе света. То није у духу планетарног шампионата – протестовао је голман Аустрије Томас Бауер после елиминације од Катара у осмини финала, а онда је са саиграчима Јанком Божовићем, Николом Мариновићем, Виктором Силађијем, Раулом Сантосом и осталим “чистим” Аустријанцима спаковао кофере.

Наш судијски пар Стојковић/Николић добио је ироничне аплаузе од Пољака за “изврсно” суђење у полуфиналу, а навијачи у Србији очекују да се и они врате са “масератијима”. Ако и јесу “навлачили” за Катарце, подсетићемо на древни ИХФ ритуал – приношење жртава (фаворита) божанским силама које домаћина носе до медаље. На последњих десет шампионата, организатор само три пута није стигао до полуфинала. Јапан, Египат и Португалија нису били богати, али ни домишљати као Катар.

Шеик не зна ко треба да игра на крилу, а ко на пивоту. Али, довео је некога ко зна. Валера Риверу, тренера који се са Барселоном освојио више од 70 трофеја, а са Шпанијом злато пре само две године. И Катар је тако постао први неевропски тим који је освојио светску медаљу, а први азијски који је догурао даље од четвртфинала.

У борби за бронзу од 14.30 састаће се Пољска и Шпанија.

САСТАВ КАТАРА
Жарко Марковић 28 Црна Гора
Хасан Маброук 32 Египат
Бертран Рон 33 Француска
Рафаел Капоте 27 Куба
Абдула ал Карби 24 Катар
Данијел Шарић 37 Србија/Босна
Елдар Мемишевић 22 Босна
Горан Стојановић 37 Црна Гора
Борха Видал 33 Шпанија
Јово Дамјановић 18 Црна Гора
Камалалдин Малаш 23 Катар
Јусуф Бенали 27 Тунис
Хамад Мадади 26 Катар
Хади Хамдун 22 Катар
Махмуд Хасаб Ака 28 Катар
Амен Закар 20 Катар
*Рукометаш, године, порекло

ПЛАСМАНИ СП
Португалија 2003. 16. место
Тунис 2005. 21. место
Немачка 2007. 23. место
Шпанија 2013. 20. место

SHARE

Оставите одговор