Koordinator EU za borbu protiv terorizma Žil de Keršov izjavio je danas da su neki zatvori postali centri za radikalizaciju zbog čega smatra da je bolje rehabilitovati nego kazniti borce koji se vrate iz džihada neokrvavljenih ruku. „Ako možemo da izbegnemo zatvor, hajde da to učinimo“, rekao je on u intervjuu za agenciju AP i pozvao evropske zemlje da razmotre tu ideju.

U trenutku dok su članice EU još uvek u šoku zbog terorističkog napada u Francuskoj početkom januara, mnogi se zalažu za represivne mere protiv onih koji su se pridružili džihadistima u Siriji ili Iraku. Čak i ako pravi zločinci među povratnicima moraju da budu kažnjeni zatvorskom kaznom, „ja ne savetujem da svi budu izvedeni na sud zato što bi to bila greška“, rekao je De Keršov. „Znamo koliko zatvori mogu da budu veliki inkubatori radikalizacije.

Mnogo je bolje, pod uslovom da to prihvate, da preduzmu veliku rehabilitaciju“, kazao je on.

Za one koji, međutim, budu osuđeni, De Keršov predlaže da zatvori budu „osmišljeni na takav način da zatvorenici ne dolaze u kontakt sa sitnim kriminalcima, već da komuniciraju sa umerenim imamima.“ Evropske vlasti se suočavaju sa problemom da prikupe dokaze protiv stranih boraca koji odlaze u Siriju a koji bi bili održivi pred evropskim sudovima.

U mnogim slučajevima praktično je nemoguće dokazati da li su se osumnjičeni pridružili sirijskim pobunjenicima u borbi protiv predsednika Bašara al Asada ili džihadistima grupe Islamska država, navodi AP.

De Keršov pozitivno gleda na program za povratnike u Danskoj kojem dobrovoljno mogu da se pridruže bivši politički ekstremisti i strani borci.

Danska je danas za programe deradikalizacije islamističkih ekstremista opredelila preko devet miliona dolara u naredne tri godine. Švedski ekspert za terorizam Magnus Ranstorp je istakao za AP da program „ni u kom slučaju nije nagrada ili druga šansa na srebrnom tanjiru“. „Reč je o zaštiti društva i izbegavanju situacije da ljudi šetaju okolo nožem ili sekirom“, rekao je on.

Ostavi poruku