ATINA – Na vanrednim parlamentarnim izborima u Grčkoj 25. januara dobre šanse da bude izabran na mesto šefa Vlade ima lider radikalne levičarske partije Sirize Aleksis Cipras, a analitičari predviđaju četiri moguća scenarija koja čekaju zemlju posle izbora, prenosi danas nemački radio Dojče vele. U krizom pogođenoj Grčkoj izborna pobeda Ciprasa bila bi istorijski događaj zbog toga što bi on bio prvi levičarski premijer te zemlje ikada.

Levičari su bili nadomak vlasti 1958. godine kada je leva stranka EDA (Ujedinjena demokratska levica) predstavljala opoziciju sa osvojenih 26,89 odsto glasova.

Nakon Drugog svetskog, a zatim i krvavog građanskog rata, Grčka je bila jedna od najsiromašnijih zemalja koja je politički pripadala krugu „zapadne Evrope“.

Još tada je levica profitirala od biračkog besa i neraspoloženja prema „starim“ strankama, navodi radio.

Od 2010. je visoko zadužena Grčka dobila ukupno 240 milijardi evra finansijske pomoći namenjenih za spasavanje zemlje od bankrota i za refinansiranje dugova koji je potrebno prioritetno otplatiti.

Zauzvrat su kreditori iz Evropske unije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) zahtevali rigidnu politiku štednje i dubokosežne strukturne reforme na područjima privrede i javne uprave.

Krajem 2014, trebalo je da bude završen program spasavanja.

Međutim, poslednja kreditna tranša u visini od 1,8 milijardi evra, još nije isplaćena jer je konzervativni šef vlade Antonis Samaras zapeo po pitanju obećanog sprovođenja reformi, navodi Dojče vele.

Levičari obećavaju da će, u slučaju izborne pobede, ponovo pregovarati o uslovima politike štednje i nastojati da se izbore za opraštanje dugova kod kreditora. „Tada bi itekako bilo moguće da Grčka bude primorana da napusti evrozonu“, upozorava poslanik konzervativne stranke u Evropskom parlamentu Jorgos Kircos. Izborna pobeda levičara nije zagarantovana, navodi radio i podseća da je, prema poslednjim anketama, u vođstvu ispred konzervativne Nove demokratije, ali da njena prednost nije velika.

Osim toga, levičari bi, u slučaju izborne pobede, morali da formiraju koaliciju jer u parlamentu nemaju apsolutnu većinu.

Do sada se samo nekoliko stranaka izjasnilo da je spremno na saradnju sa Sirizom.

Cipras se po tom pitanju obratio Komunističkoj partiji Grčke (KKE) u kojoj je 1989. i započeo svoju političku karijeru.

Ali, lider te stranke Dimitris Kucumbas, isključio je mogućnost formiranja postizborne koalicije sa Sirizom.

Postoje, međutim, još četiri mogućnosti i sve su u istoj meri verovatne, objašnjava za Dojče vele konzervativni evropski parlamentarac Jorgos Kircos. „Prva mogućnost – konzervativna stranka, uprkos anketama, pobeđuje na izborima i formira novu koalicionu vladu.

Tada bi i privreda doživela polet.

Druga mogućnost – pobeđuje Siriza, stvara vladu sastavljenu od levičara i dolazi do raskida s kreditorima.

Zbog toga bi bio moguć izlazak iz evrozone“, navodi Kircos.

Prema njemu, treća opcija je da pobedi Siriza i da odustane od svoje prvobitno najavljene politike zbog čega bi onda na videlo izašli unutarstranački konflikti. „I četvrta opcija: formiranje vlade postaje nemoguće, dolazi do novih prevremenih izbora, a mi zbog toga gubimo vreme koje nemamo“, upozorava grčki parlamentarac.

Ostavi poruku