SVEGA jedan procenat najbogatijih imaće već dogodine više od ostatka svetske populacije! Procena organizacije za borbu protiv siromaštva „Oksfama“, ne samo da govori o ogromnim nesrazmerama globalne raspodele bogatstva, već i o enormnom bogaćenju većine najimućnijih baš u godinama, za većinu sveta obeleženim, globalnom ekonomskom krizom.

Istraživanje je pokazalo da se udeo svetskog bogatstva tog najimućnijeg jednog procenta čovečanstva, povećao sa 44 odsto u 2009. godini na prošlogodišnjih 48 procenta.

Trend se nastavlja, pa se procenjuje da će 2020. godine najimućniji procenat kontrolisati 54 odsto svetskog bogatstva.

Istraživanje „Oksfama“, zasnovano na podacima godišnjaka o globalnom bogatstvu „Kredi Suisa“ govore da samo 80 najbogatijih već sada poseduju koliko tri i po milijarde najsiromašnijih u svetu. Činjenica da ih je prošle godine bilo više, 85, svedoči o trendu koncentracije bogatstva u sve manjem broju ruku.

– Nivo globalne nejednakosti naprosto je zapanjujući – ističe se u saopštenju „Oksfama“.

Organizacija napominje da su siromašni dvostruko pogođeni.

Ne samo da dobijaju manji deo ekonomskog kolača, već time što ekstremna nejednakost direktno pogađa ekonomski rast, taj kolač postaje sve manji. „Oksfam“ stoga apeluje na vlade da usvoje plan za borbu protiv nejednakosti, uključujući posebno borbu protiv prakse izbegavanja poreza najvećih kompanija.

Aktuelni trendovi ne daju mnogo izgleda za to, bar ne u narednim godinama.

Od 2000. do, prve krizne, 2009. godine udeo bogatstva najimućnijih padao je iz godine u godinu.

Ali, od 2010. godine on počinje ubrzano da raste, pa siromašni u godinama koje dolaze, ako se nastavi istim tempom, mogu da završe, u najboljem slučaju, sa mrvicama.

O stepenu bogatstva, i možda još više globalnog siromaštva, govori činjenica da je već nešto više od pola miliona dolara dovoljno za pripadnost jednom procentu najbogatijih.

Ako se to ima u vidu, broj onih koji koncetracijom milijardi dolara kontrolišu svetsko bogatstvo, realno bi mogao biti manji i od tog „famoznog“ jednog procenta. POREZ ZA PRAVEDNIJE DRUŠTVO Današnji govor američkog predsednika Baraka Obame o stanju unije na Kapitol Hilu obeležiće se, kako se očekuje, njegov predlog da podigne poreske stope najbogatijim Amerikancima i velikim finansijskim kompanijama, da bi osnažio srednju klasu.

Američki predsednik ukazuje kako želi da obezbedi da bogati plate svoj fer deo poreza zatvaranjem rupa u poreskom zakonu, koje omogućavaju da stotine milijardi dolara ne idu u poreske fondove.

Ti predlozi, međutim, verovatno neće biti odobreni u Kongresu, koji kontrolišu republikanci.

Ostavi poruku