Zapadne sankcije i pad cena nafte glavni su razlog što je u 2014. godini bio rekordan odliv kapitala iz Rusije.

Centralna banka Ruske Federacije saopštila je da je iz zemlje prebačena 151 milijarda dolara.

Bojeći se da će Rusija doći u veliku ekonomsku krizu, ali i pod političkim pritiskom Vašingtona, strani investitori su lane povlačili kapital iz Rusije.

Tome je doprinela i zapadna blokada ruskih banaka koje nisu mogle da uzimaju jeftine kredite u inostranstvu i zatim ih plasiraju u zemlji po znatno višim kamatama.

Poređenja radi, 2013. odliv kapitala je bio 61 milijardu dolara.

Eksperti tvrde da će i ove godine odliv kapitala iz Rusije biti nastavljen.

U prošlosti je značajniji odliv kapitala bio posle 2008. godine, kada je izneto 133,6 milijardi dolara.

Tada je svetska ekonomska kriza zahvatila i Rusiju i posle avgustovskog rata u Gruziji počele su da se tope ruske devizne rezerve.

Ali, u leto 2008.

Rusija je imala nešto manje od 600 milijardi dolara deviznih rezervi, a sada ih ima oko 400.

Situacija je sada znatno teža, jer je Rusiji blokiran pristup zapadnom bankarskom tržištu.

Zbog toga što nisu mogli da odlože povratak kredita uzetih od zapadnih banaka, ruske kompanije i banke su morale da vraćaju dugove, pa je sve to uticalo na veliki odliv kapitala iz zemlje.

Eksperti prognoziraju da će odliv kapitala iz Rusije ove godine biti oko 100 milijardi dolara.

Bankari su saglasni i u tome da će kurs rublje zavisiti od toga kada će se stabilizovati cena nafte.

Iako je sve više političara u Zapadnoj Evropi koji su svesni da od sankcija imaju štete ne samo Rusija nego i evropski proizvođači, potpredsednik Evropskog parlamenta Rišard Černeckij je izjavio: „Ako Kremlj nastavi istu politiku prema Ukrajini, zapadne sankcije će postati još žešće“.

Nije sporno da Zapad može da uvede nove sankcije Rusiji, ali pre toga se mora razmišljati hoće li eventualna ekonomska kriza u Rusiji automatski uticati na zatvaranje radnih mesta u Evropi u fabrikama koje rade za rusko tržište.

Primera radi, „Simensovi“ brzi i komforni, ali i vrlo skupi, vozovi koje prodaju Rusiji teško mogu naći kupce na drugim tržištima.

Na Zapadu je velika konkurencija, a u Africi nemaju para da ih kupe.

Već sada se vidi da su sankcije dvosekli mač i da se ipak rešenje za Ukrajinu mora tražiti za pregovaračkim stolom. ZAŠTO POSKUPLjUJE HRANA? Očekuje se da će parlamentarcima koji pitaju nadležne zašto raste cena domaćih poljoprivrednih proizvoda, 19. januara odgovarati potpredsednik ruske vlade Arkadij Dvorkovič.

I ministar poljoprivrede Nikolaj Fjodorov će morati da odgovori zašto su cene nekih poljoprivrednih proizvoda, iako ih ima dosta u zalihama, skočile od 20 do 40 odsto.

Parlamentarci koji se bave agrarom tvrde da razlika u ceni neće završiti kod poljoprivrednika, već kod trgovaca.

Ostavi poruku