BRISEL – OD STALNOG DOPISNIKA „NOVOSTI“ DRŽAVNI neprijatelj broj jedan u Belgiji zove se Abdelhamid Abaud (27).

Za njim se proteklog vikenda, uz pomoć Ef-Bi-Aj, vodila opsežna potraga, preko Grčke i Turske, do granice sa Sirijom.

Ovaj islamista osumnjičen je kao glavni organizator planiranih terorističkih napada u Belgiji, koje su vlasti ove države osujetile.

Dobro obavešteni izvori navode da je istraga belgijske policije započela između katoličkog Božića i Nove godine, posle telefonskog poziva koji je u zatvoru „Lanten“ u blizni belgijskog grada Liježa dobio brat jednog od dvojice ubijenih u akciji policije u Vervijeu.

Njega je pozvao Abdelahmid Abaud, najverovatnije iz Grčke, mada se sumnja da je poziv možda stigao i iz Turske.

Tom prilikom naredio je početak akcije.

Grčka policija je u subotu tim povodom izvršila nekoliko hapšenja u Atini, ali se ispostavilo da privedene osobe nisu u vezi s Abaudom.

Ipak, Grci su poslali DNK uzorke uhapšenih belgijskim kolegama na dodatnu proveru.

U pritvoru u Atini su zadržane dve osobe, a njihov identitet juče nije bio zvanično otkriven.

Abdelhamid Abaud je označen kao mozak terorističke operacije koja je, prema nalazima istrage, trebalo da bude izvedena prošlog petka, a koju je policija osujetila samo nekoliko sati ranije.

Cilj su bile policijske stanice i sudovi u Belgiji.

Abaud je živeo u belgijskom kvartu Molenbeku, u kom je nastanjen veliki broj doseljenika.

Belgijski državljanin, poreklom iz Maroka, sin lokalnog trgovca, otišao je u Islamsku državu, gde je, pod pseudonimom Abu Omar Susi, postao jedan od visokorangiranih džihadista.

Viđen je na više propagandnih snimaka, a svet je naročito obišao video-zapis u kom, za volanom džipa, vuče na kanapu četiri unakažena beživotna tela, objašnjavajući da tako prolaze oni koje se bore protiv njih.

Njemu se u Siriji pridružio mlađi brat Junes kad je imao svega 13 godina, a njegove fotografije s oružjem, šokirale su letos Belgijance.

U međuvremenu su stigle informacije da je Abdelhamid Abaud, navodno, ubijen u novembru, ali vlasti smatraju da bi to mogao da bude samo smišljeni paravan, da bi lakše organizovao napad koji je bio planirao.

Paralelno, u Francuskoj je juče produžen pritvor za 9 od 13 osumnjičenih, da su pružali logističku podršku Amediju Kulibaliju, jednom od trojice pariskih terorista.

Za to vreme, u muslimanskom delu sveta, proteklog vikenda održani su veliki protesti protiv karikatura u najnovijem broju nedeljnika „Šarli ebdo“.

Bilo je i žrtava.

Desetoro ljudi poginulo je u Nigeru, petoro u subotu u glavnom gradu Nijameju, i još toliko dan ranije, u Zinderu, posle molitve.

Uništeno je desetak crkava, demoliran je Francuski kulturni centar, a zapaljeni su i opljačkani brojni barovi i radnje koji pripadaju hrišćanima.

Juče je u Nijameju protestovalo oko 300 ljudi.

Protesta je proteklih dana bilo i u Senegalu, Alžiru, Turskoj, Maliju…

Na manifestacijama u Pakistanu povređeno je troje ljudi.

Mnogi učesnici protesta nosili su parole „Ja sam Muhamed“, kao aluziju na poruku „Ja sam Šarli“.

Paljene su i francuske zastave.

Zapadni mediji istovremeno kritikuju vlasti nekih od zemalja s većinskim muslimanskim stanovništvom zbog kontradiktornosti, jer su njihovi predsednici ili premijeri bili prisutni na velikom maršu solidarnosti sa žrtvama atentata, ali su ipak u svojim zemljama, kada su se vratili, zabranili novi broj „Šarlija“.

To se odnosi na Mali, Senegal, Tursku, Tunis…

Više evropskih država, istovremeno, traži promenu i ojačanje šengenskih pravila. OLANDU SKOČILA POPULARNOST Popularnost francuskog predsednika Olanda naglo je porasla posle serije atentata. Čitava nacija se ujedinila u zaključku da je Oland pokazao pravo državničko ponašanje u ovoj situaciji. Čak 88 odsto građana, bez obzira na političke boje, zadovoljno je time kako je upravljao krizom, dostojanstveno vladao situacijom i uspešno očuvao jedinstvo nacije.

Olandova popularnost je skočila za 10 odsto i sada iznosi 34 procenta, pokazalo je jedno istraživanje.

Istovremeno, porasla je i popularnost premijera Valsa i ministra unutrašnjih poslova Bernara Kazneva.

S druge strane, desničari su neočekivano loše prošli.

Nikola Sarkozi je ostao na 26 odsto, dok je Marin Lepen skočila tek za jedan odsto, na 27 procenata.

Ostavi poruku