Предсједник Црне Горе Филип Вујановић одгодио је слање Милана Лакића на мјесто амбасадора те земље у БиХ због неспоразума у вези са међудржавном границом код Суторине.

Дипломатски скандал у повоју узроковали су бошњачки политичари, који захтијевају да буде преиспитан раније усаглашени уговор о граници, на који је само требало да буду стављени потписи да би ступио на снагу.

Из Вујановићевог кабинета у петак је саопштено да је он прије доношења одлуке о одгађању потписа на указ о слању Лакића за амбасадора Црне Горе у БиХ, телефонски разговарао са предсједавајућим Предсједништва БиХ Младеном Иванићем, који му је, како је наведено, предложио да разговара са чланом Предсједништва БиХ Бакиром Изетбеговићем.

– У телефонском разговору са Изетбеговићем Вујановић је сазнао да он сада није спреман да позитивним ставом допринесе окончању процедуре потписивања уговора о државној граници између Црне Горе и БиХ – саопштено је из Вујановићевог кабинета.

Изетбеговић је, како је саопштено, пренио Вујановићу да ће он бити за то да се уговор поново размотри, јер сматра својом обавезом преиспитивање аргументације коју је један број јавних личности саопштио, а он, на састанку са њиховим представницима, примио на знање. Вујановић је саопштио став о дефинитивности државне границе Црне Горе и БиХ, чија је линија само демаркирана наведеним уговором.

Припрема уговора је почела у октобру 2008. године, а у свим детаљима је усаглашен у мају прошле године.

– Уговор је парафиран од стране представника Црне Горе и представника три конститутивна народа у БиХ. Након тога Влада Црне Горе је дала сагласност на уговор 12. јуна, а Савјет министара БиХ 6. новембра 2014. године. Уговор је достављен на сагласност Предсједништву БиХ, тако да је за Црну Гору ово дефинитивно завршено питање и у оквиру њених органа више га неће отварати – саопштено је из Вујановићевог кабинета.

Иванић је изјавио „Гласу Српске“ да та институција није заузела став у вези са тим питањем и да за сада не може ништа да коментарише. Он није хтио ни да коментарише телефонски разговор са Вујановићем.

– Не коментаришем телефонске конверзације – казао је Иванић.

Суторина је била главна тема и недавног састанка црногорског шефа дипломатије Игора Лукшића са амбасадором БиХ у Црној Гори Ђорђем Латиновићем. Лукшић је изразио забринутост, јер постоји бојазан да може доћи до одуговлачења закључења споразума, што није у интересу двије земље. Латиновић у петак није могао да коментарише потез врха црногорске власти.

– Могу рећи само да је из посљедњих разговора о Суторини и више него видљива заинтересованост Црне Горе да се потпише уговор и та прича заврши – казао је Латиновић.

Предсједавајући Комисије за спољне послове Представничког дома Парламента БиХ Душанка Мајкић упозорила је да се БиХ налази у веома деликатној позицији, јер би могао да настане дипломатски скандал.

– Отварање питања Суторине сигурно отвара многа друга питања граница које су спорне на читавом простору бивше Југославије – сматра Мајкићева.

Посланик СДП-а у Представничком дому Парламента БиХ Денис Бећировић поднио је Приједлог резолуције о Суторини, којом тражи да приједлог уговора о граници између БиХ и Црне Горе буде оцијењен неприхватљивим, неутемељеним и штетним. Раније је питање Суторине покренуо Конгрес Бошњака Сјеверне Америке, који је упутио писмо Предсједништву БиХ у којем је наведено да је Суторина дио територије БиХ, а сличне ставове заузели су и професори из Сарајева.

Границу између БиХ и Црне Горе утврдила је Бадинтерова комисија, која је установила да подручје Суторине код Игала не припада БиХ, а та чињеница коначно је дефинисана и картом, која је прилог Дејтонском мировном споразуму.

Резолуција

Приједлог резолуције о Суторини Дениса Бећировића разматран је на сједници Представничког дома у четвртак. Усвојен је закључак којим се задужује Уставноправна комисија да до 27. фебруара ове године организује јавну расправу о питању статуса Суторине и да достави закључке. Приједлози закључака, због непостојања ентитетске већине из РС, упућени су на усаглашавање Колегијуму.

 

Ostavi poruku