BUDIMIR Vujačić je već devet godina glavni skaut za Istočnu Evropu velikog Mančester junajteda, što podrazumeva da je stalno u kolima ili u vazduhu. Nekadašnji reprezentativac Jugoslavije i nezamenljivi defanzivac Partizana, nedavno je doživeo tu čast da ga u goste pozove predsednik Sportinga iz Lisabona, da mu upriliči gostovanje za pamćenje. Buda, nažalost, ne sme da priča o svojim aktivnostima jer postoji klupski zakonik koji kaže da o poslu ne sme ni reč da prozbori. Ali, ako ne možemo da govorimo o njegovom načinu rada prilikom selektiranja igrača za klub sa „Old Traforda“, ne postoji zabrana da priča na druge teme. Uostalom, bio je reprezentativac i normalno je da prati sva zbivanja, a često je i u Beogradu, gleda utakmice, i privatno i profesionalno. – Beograd je grad koji najviše volim, u svakom pogledu, i dosta sam za njega vezan. Uostalom, zbog toga i živim u Belom gradu.ZAŠTO SU NAJBOLjI – NAJGORI? DA li opet možemo da pričamo o srpskom, odnosno balkanskom mentalitetu? – Kako god, ali neću ništa da uvijam u oblande. Odnos ne valja, hijerarhija nije u redu, rejting naših internacionalaca im ne daje za pravo da budu često među najgorima – do bola je iskren Buda Vujačić. – I nisam jedini koji se pita: Kada će naši igrači, koji su među najboljima u svojim klubovima, biti najbolji i u reprezentaciji? To je pitanje svih pitanja i kada se pronađe odgovor, Srbija će biti tamo gde joj je mesto, na evropskim ili svetskim prvenstvima! Bojim se samo da je šansa da se Srbija kvalifikuje u Francusku već propuštena. * Gledali ste i utakmicu sa Albanijom? – Uh, jesam – ote se Budi dubok uzdah. – Sve je to bilo toliko neprijatno… Međutim, ne želim da bilo šta komentarišem iz jednostavnog razloga što neću da pridajem važnosti nečijoj bezumnoj i bolesnoj ideji. Nažalost, loše sam se osećao i nekoliko dana kasnije… * Na utakmici Partizan – Zvezda? – Da, posle takvog, neprijatnog i neprijateljskog akta, očekivao sam da derbi protekne na višem navijačkom nivou. Nije, pa sam se ko zna koji put upitao: „Zašto neko radi protiv sebe“? Toliki naboj, kao da se samo dva dana ranije nije dogodio fudbalski pogrom na meču sa Albanijom. Kao da se ništa nije desilo, navijači oba tima su bili toliko naelektrisani, međusobno neprijateljski raspoloženi. Gledajte, igrao sam u Portugaliji, Porto, Benfika i moj Sporting ne mogu očima da se vide, navijači jednog kluba nikada ne idu na stadion rivala. Ali, kada je reprezentacija u pitanju, sve se zaboravlja i oni dišu kao jedan. Svi su Portugalci! * Smeta vam, dakle, što navijači večitih rivala ne poštuju reprezentaciju? – Naravno, kako mi ne bi smetalo. Postoji nešto nezdravo, što sputava i igrače. Ne postoji kult reprezentacije, postoji samo kult dva kluba. I kada je kult Zvezde i Partizana jači od kulta nacionalnog tima, onda to ne valja, jednostavno, neobjašnjivo je – tvrdi Vujačić. – I šta se onda dešava, pogledate kako se za kockasti dres bore Hrvati i upitate se: „Da li je moguće da oni više vole svoju zemlju“? * Kako to objašnjavate? – Nikako, ne znam šta da mislim. Jer, reprezentacija Srbije nije slabija od Hrvatske, staviću ruku u vatru da je tako. Ali, srpski reprezentativci u dresu „orlova“ ne pružaju ni delić onoga što prikazuju u svojim klubovima. * I to u kakvim klubovima, respektabilnim, evropskim? – Upravo tako, sjajni pojedinci kao da ne znaju šta je kolektivna igra. Zašto imamo 11 igrača koji nisu tim? Zašto? U svojim klubovima oni prihvataju i da budu šrafovi u mašineriji, kada dođu da igraju za reprezentaciju, ne razmišljaju tako, ne ponašaju se tako, što je najgore, ne igraju tako. Tamo su bitna karika, ali nisu gazde u timu, a ovde, ti isti igrači hoće da vedre i oblače. A nemaju kapaciteta za to. Takvo ponašanje, po meni, pogubno je i dovodi do nesrazmere između kvaliteta i rezultata. * A kvalitet postoji? – Naravno, Srbija zaista ima respektabilne igrače, ponoviću, nažalost, nema tim. Sujete su jače od interesa reprezentacije i drugarstva. Imam utisak da postoji nadmetanje između njih po pitanju toga ko je veća zvezda. A po meni, zvezde su na nebu, a onaj ko je bolji, bolje je i nagrađen. Ima veći ugled, veća primanja, rečju, jako je dobro nagrađen. * To govorite iz iskustva? – Tako je, uvek se pojavljuje taj raskol, tako je bilo i u moje vreme, i nije bitno da li pričamo o reprezentaciji Jugoslavije, ili Srbije i Crne Gore i najzad Srbije. Bio sam reprezentativac i imam pravo na svoje mišljenje. Ja ću uvek biti uz Srbiju i Crnu Goru, to su moje dve reprezentacije. Za Crnu Goru mogu da kažem da je fudbalski fenomen, jer se uvek u kvalifikacijama bori do kraja, pa je stigla i do baraža. Što je za respekt kada se zna da ima oko 500.000 stanovnika i, mislim, samo 44 registrovana kluba. Srbija je nešto drugo i morala bi da pruža daleko više.SPOLjNI FAKTORI* POSTOJE i spoljni faktori koji, nažalost, utiču na loše rezultate „orlova“?- Naravno, mnogo toga lošeg se poklopilo i što je još gore, prati reprezentaciju godinama. Ne mogu reprezentativci biti krivi za Đenovu, pa za incident na meču sa Albanijom, a to su frustracije koje guše igrače. Stvaraju im dodatnu presiju. Ti, spoljni faktori su uneli negativnu energiju, a ekipa nije uspela da se izdigne iznad tih problema.PROČITAJTE JOŠ:Ivica Osim: Velika Jugoslavija je mnogima smetala, ali se od prošlosti ne živiPartizan ostaje bez talentovanog veziste: Čelsi kupuje PantićaTrener Anderlehta: Mitrović preterujeABA: Partizan slavio u Valjevu i približio se plej-ofuKalinić: Izgovori su za gubitnike; Mitrović: Ako su porazi od Reala i Makabija pad forme..VIDEO: Ataman u Areni nosio prsluk od čelika, u Turskoj dočekan kao herojVIDEO: Ana uživala sa Federerom i Azarenkom u MelburnuVaterpolisti Partizana na prepunoj Banjici pobedili Galatasaraj

Ostavi poruku