REPUBLIKA Maršalska Ostrva podnela je početkom ove godine zahtev Međunarodnom sudu pravde u Hagu za sprečavanje nove trke u atomskom naoružanju.
Jedna od najmanjih država, koja je iskusila najviše američkih nuklearnih proba, čak 67 puta, pokušava da, usred obnavljanja trke u nuklearnom naoružavanju, spase Sporazum o neširenju oružja za masovno uništenje.
Zahtev ostrvske države „izgubljene“ u vodama Pacifika da devet nuklearnih svetskih sila ne obnavlja trku u nuklearnom naoružanju dobija dodatni smisao podsećanjem da je atomska proba maršalskom ostrvu Elugelab 1952. godine donela totalno uništenje.
Pokušaj države koju je Američka komisija za atomsku energiju proglasila „najviše kontaminiranom na svetu“ da istorijskim iskustvom upozori na opasnost u budućnosti, suočen je sa rastućim rivalitetom među nuklearnim silama, posebno dominantnim, SAD i Rusijom.
Maršalska Ostrva podsećaju da se pet nuklearnih sila – SAD, Rusija, Brianija, Francuska i Kina – obavezalo sporazumom iz 1968. godine na okončanje trke u nuklearnom naoružanju, kao i na postepeno „kompletno razoružavanje“ pregovorima.
Upozorava se da i Indija i Pakistan, koje nisu potpisnice, kao i Izrael, kao nedeklarisana nuklearna sila, ali i Severna Koreja, iako se povukla iz sporazuma, imaju istu obavezu po međunarodnom pravu.
Bivši hladnoratovski neprijatelji, koji kontrolišu najveći deo globalnog nuklearnog arsenala, smanjili su stare zalihe i sporazumele se 2010. godine na dalje rezove.
Ali, novi odnosi snaga, koji su dobili puni izraz tokom ukrajinske krize, uveliko su te dogovore ostavili po strani.
Amerika i Rusija, ali i Kina, umesto oslobađanja od atoma, unapređuju ih.
Pakistan i Indija poslednjih 15 godina „neguju“ nuklearnu trku.
Pravnici podsećaju da od 1968. godine nije bilo multilateralnih pregovora o neširenju oružja za masovno uništenje, pa se eksperti pitaju da li bi haški sud mogao da ode dalje od mišljenja kakvo je dao 1996. godine, na zahtev Ujedinjenih nacija, da su sile dužne da zaključe pregovore o atomskom razoružanju.
Sada situaciju komplikuje i to što je šest od 15 sudija iz zemalja koje raspolažu nuklearnim oružjem.
Zasada su samo Britanija, Indija i Pakistan priznale jurisdikciju suda po ovom pitanju.
Kina je već stavila do znanja da je ne priznaje.MALO TREBA…
Sudski proces u Hagu nije ni usamljeni slučaj. Eksperti za humanitarno pravo iz čak 160 zemalja su na skupu u Beču ovog meseca zaključili da je atomsko oružje u suprotnosti sa principima ljudskog prava.
Naučnici upozoravaju da bi korišćenje čak i vrlo male količine globalnog nuklearnog arsenala radikalno izmenilo našu okolinu i atmosferu.
Ostale se ne izjašnjavaju, ali spirala ubrzanja nuklearne trke između SAD i Rusije govori više od reči.
Novi zamajac trka je dobila skorašnjom američkom pretnjom da će SAD odgovoriti na patroliranje ruskih nuklearnih podmornica Atlantikom i njihovo raspoređivanje krstarećih raketa, tako što će, posle 23 godine, ponovo rasporediti projektile u Evropi.
Rusija i SAD su već povećale broj strateških nuklearnih glava i počele da troše više dolara na modernizaciju atomskih arsenala.
Suočen sa sankcijama Zapada zbog ukrajinske krize, predsednik Rusije Vladimir Putin sve veći akcenat stavlja na nuklearno oružje kao garanciju i simbol ruskog uticaja: – Druge zemlje bi trebalo da shvate da je bolje da se ne kače s nama – poručio je Putin, dok su moskovski mediji govorili da Moskva priprema „nuklearno iznenađenje za NATO“.
Najveći alarm u Vašingtonu je izazvalo testiranje ruske rakete srednjeg dometa, što je američki predsednik Barak Obama nazvao kršenjem sporazuma iz 1987. godine o kraju „raketnog“ nadmetanja SAD i Rusije u Evropi.
Američkim republikancima, koji kontrolišu oba doma Kongresa, nije trebalo mnogo da iskritikuju demokratskog predsednika što ne reaguje dok Rusija razvija nuklearne kapacitete kako bi dobila više manevarskog prostora u Ukrajini, moguće i u susednim zemljama.
Dok Pentagon razmatra mogućnosti odgovora, republikanci insistiraju da američke rakete budu raspoređene u Evropi. – To će doneti mnogo manje bezbednosti, a mnogo više nervoznih ljudi na obe strane – primećuje za britanski „Gardijan“ Hans Kristensen iz Federacije američkih naučnika.
Stoga nije malo onih koji uviđaju značaj akcije Maršalskih Ostrva, kojima je stručnu podršku dao niz svetskih eksperata za međunarodno pravo.

Ostavi poruku