TOKOM 2014. na srpskim putevima dogodile su se neke od najstrašnijih saobraćajnih nesreća, ali je i pored toga zabeleženo drastično manje povređenih i poginulih nego 2013. godine.
Prema podacima MUP, ukupan broj udesa je smanjen za oko 2.000, evidentirano je 500 manje povređenih, a što je najbitnije, poginulo je 114 osoba manje nego 2013. godine.
U MUP ističu da su pozitivni rezultati posledica promene metode rada saobraćajne policije, pa bi opadajući trend trebalo da se nastavi i tokom ove godine.
Za 12 meseci 2014. evidentirano je 35.130 saobraćajnih nesreća, naspram 37.177 koliko ih je bilo pretprošle godine.
Takođe, prvi put od 2000. godine poginulo je manje od 600 ljudi na srpskim putevima. – Tokom 2013. u udesima je poginulo 650 osoba, dok je lane poginulo 536 ljudi – navode u MUP. – Statistika pokazuje da je zabeleženo 376 manje slučajeva sa lakim telesnim povredama.
Takođe, u nesrećama je primetno manji broj osoba sa teškim telesnim povredama.
Tako je prošle godine njih bilo 3.276 naspram 3.427 u 2013. godini.
Načelnik Uprave saobraćajne policije MUP, Vladimir Rebić, za „Novosti“ kaže da su njegov tim i on uneli određene promene rada na terenu, i da je to u velikoj meri dalo pozitivne rezultate. – Propisali smo da svaki radar koji posedujemo mora da snima najmanje 10 sati dnevno tokom letnjeg perioda, a zimi šest sati – objašnjava Rebić. – Pored toga, doneli smo odluku da saobraćajne patrole tri sata dnevno moraju da snimaju vozače bez zaustavljanja.
Ti video-zapisi se onda pregledaju, evidentiraju se prekršaji, i vozačima se kazne šalju na kućnu adresu.
Tako smo uspeli da bez dinara ulaganja drastično pojačamo kontrole na putevima.NIJE SLUČAJNO Direktor Srpskog komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović kaže da u saobraćaju ništa nije slučajnost, pa ni prošlogodišnje brojke.
On je saglasan da su dobri rezultati direktna posledica rada policije na terenu. – Velika su očekivanja i od Tela za koordinaciju bezbednosti saobraćaja na putevima Vlade Srbije, koje bi ove godine trebalo da pokaže svoj pun potencijal – kaže Okanović. – Primetne su i promene u Agenciji za bezbednost saobraćaja, koja planira pokretanje ozbiljnih kampanji.
One će po kvalitetu biti na nivou zapadnih zemalja i očekuje se da će one zaista osvestiti i edukovati veliki broj vozača.
Kako objašnjavaju u MUP, policija pojačanim korišćenjem kamera i radara kompenzuje manjak fiksnog video-nadzora na našim drumovima. – Pored toga, terali smo policajce na terenu da što više kažnjavaju takozvane sitne prekršaje vozača i pešaka – kaže Vladimir Rebić. – Tu pre svega mislim na nevezivanje pojaseva, upotrebu telefona tokom vožnje, ali i kažnjavanje za prelazak ulice van pešačkog prelaza.
U Agenciji za bezbednost saobraćaja smatraju da je smanjenje broja nesreća i nastradalih u 2014. rezultat zajedničkog rada Ministarstva unutrašnjih poslova, lokalnih samouprava i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Milan Božović, v. d. direktora ABS, kaže da će fokus njihovih kampanja u 2015. biti na važnosti vezivanja sigurnosnih pojaseva u vozilima i opasnosti upravljanja automobilom u alkoholisanom stanju. – Zapadne zemlje, na koje bi trebalo da se ugledamo kada je saobraćajna kultura u pitanju, prvenstveno su radile na edukaciji vozača, a zatim na represivnim merama – rekao je za „Novosti“ Božović. – Naše kampanje će uglavnom biti usmerene na one koji čine greške u saobraćaju, a toga nisu svesni.
Naravno, uvek ima onih koji bez obzira na sve ostaju nesavesni za volanom i tada na scenu stupaju represivne mere.
Takođe, ABS najavljuje veće angažovanje u primeni Strategije bezbednosti saobraćaja, koju je prošle godine donelo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. ZNAČAJNA DONACIJA Načelnik Uprave saobraćajne policije Vladimir Rebić kaže da je donacija 14 kompleta za kontrolu digitalnih tahografa značajno olakšala kontrolu teretnih vozila. – Naše patrole su zahvaljujući naprednom softveru u mogućnosti da lako utvrde da li je vozilo prekoračilo brzinu tokom puta i da li onaj koji se nalazi za volanom vozi duže nego što mu to propisi dozvoljavaju – objašnjava Rebić. – Ove kontrole smo obavljali na glavnim tranzitnim putevima kao što su Koridor 10 i Ibarska magistrala.
A pored svega toga, odlazili smo direktno u preduzeća i na licu mesta kontrolisali njihova vozila.

Ostavi poruku