ZDANjE u pograničnom austrijskom gradiću, u kom je rođen Adolf Hitler, našlo se po ko zna koji put na novinskim stupcima.

Ovaj objekat nikako da dobije trajnu namenu, a poslednje tri godine zvrji potpun prazan.

Ono što, međutim, pravi najveći problem je činjenica da kuća u mestašcetu Braunau (predgrađe Salcburga) privlači rastući broj neonacista koji je doživljavaju kao hram svoje ideologije.

Eksplozija neobičnog turizma, upravo je razlog zbog kog vlada u Beču sada razmatra mogućnost eksproprijacije ovog renesansnog zdanja.

Portparol ministarstva unutrašnjih poslova Karl-Hajnc Grundbok kaže da se samo čeka stručno mišljenje o eksproprijaciji.

Iz ovog ministarstva poručuju da je nasilno prisvajanje kuće „poslednja opcija“ – ukoliko vlasnik, a austrijske vlasti odbijaju da obelodane identitet žene koja danas važi za vlasnicu, i dalje bude odbijao da je proda.

U vreme Hitera, u prizemlju kuće bila je kafana, a dva gornja sprata posedovala je porodica Dafner.

Godine 1912. kuća postaje vlasništvo porodice Pomer.

Posle pripajanja Austrije Trećem rajhu, Martin Borman, desna ruka Hitlerovog zamenika Rudolfa Hesa, kupuje kuću po astronomskoj ceni koja višestruko nadmašuje njenu realnu vrednost i otvara u njoj nacistički kulturni centar.

Posle rata, kuća je vraćena porodici Pomer.

Grad Braunau postavio je, 1989. godine, povodom Hitlerovog stotog rođendana, obeležje u obliku masivnog kamenog bloka, koji simbolizuje „otpor ratu i fašizmu“.

Kamen grube površine, potiče iz bivšeg koncentracionog logora Mauthauzen.

Njime je uprava grada htela da se distancira od nacizma.

Na kamenom bloku, svojevrsnom antifašističkom simbolu, ispisano je: „Za mir, slobodu i demokratiju.

Nikada više fašizam.

Milioni mrtvih opominju.“KUPOVINA ZBOG RUŠENjA Posle svojih različitih „života“ kuća koja je bila i kafana, kulturni centar, knjižara, škola, banka, radionica za mentalno zaostale, našla se na listi za rušenje.

Pre dve godine, naime, izvesni Franc Klincevič, kontroverzni ruski biznismen, nudio je dva miliona evra da je kupi i – minira.

Klincevič je tada dobio i podršku poslanika komunističke stranke u Dumi, Vadima Solovjeva koji je svetskoj javnosti poručio da „sve što ima veze sa fašizmom mora da nestane sa lica zemlje“.

Plan ovih Rusa je unapred bio osuđen na propast, budući da su u Austriji zdanja iz doba renesanse zaštićena zakonom. Ministarstvo unutrašnjih poslova godinama je unajmljivalo prostor da bi sprečilo njegovu zloupotrebu u ideološke ili bilo koje druge svrhe, pa ga je onda davalo na korišćenje raznoraznim dobrotvornim organizacijama.

Lokalni zvaničnici navode da je vlasnica kuće, krajem prošle godine, zabranila useljenje nove dobrotvorne organizacije, jer se protivila renoviranju, koje bi u tom slučaju bilo neophodno.PODRŠKA Majslinger smatra da i pored svega, zdanje ipak treba da bude „dostojanstveni spomenik“.

Za svoje ideje, našao je filmskog producenta jevrejskog porekla, Branka Lustiga, čoveka koji je u baraci broj 24 logora Aušvic preživeo Holokaust, a tokom svoje filmske karijere osvojio Oskar za produkciju filma „Šindlerova lista“. – Zaista smo se potrudili da nađemo rešenje – kaže Hari Buhmajer, član gradske uprave.

– Ali izgleda da gospođa nije bila zainteresovana za saradnju.

Ostavi poruku