Ponekad ga „nema” na parketu, ali onda se „desi” projektil u njegovoj režiji, u poslednje vreme često kada je Partizanu NIS najpotrebnije i – tribine „Pionira” proključaju.

Mihajlo Andrić, koji je nedavno proslavio 21. rođendan, na opasku da li to postaje „mister trojka”, skromno po prirodi, ali i strogim, mada nepisanim, klupskim pravilima, samo dodaje:- Uvek mi je drago kada doprinesem timskom uspehu solidnom partijom.

Sve mora da bude u službi kolektiva, košarka je takav sport.

Mlado krilo nije od juče poznato po mekoj ruci i dalekometnim hicima iza linije 6.75 m, iako to nije jedini kvalitet sa kojim je prošao sve mlađe selekcije crno – belih da bi pre dve godine bio priključen prvom timu.

U tekućoj sezoni, u sastavu koji je silom finansijskih neprilika drastično promenjen u odnosu na prethodni period, mladi reprezentativac, ima mnogo veću odgovornost, ne mali broj puta završi u petorci koja otvori meč.

Na pitanje kako se „brusi” preciznost od koje ponekad ni mrežica ne zadrhti, sagovornik kaže:SVETSKI POZNAT BASKETAŠ Da ništa nije slučajno, pa ni fina šuterska ruka, možda govori i jedan podatak iz bliske reprezentativne basket prošlosti Mihajla Andrića. – U društvu sa Lukom Anđušićem, Milošem Jankovićem, koji je prošle sezone igrao u kragujevačkom Radničkom i Radetom Zagorcem iz Mega Leksa, bili smo svetski šampioni (do 18 godina) u takmičenju „tri na tri” 2012.

FIBA je tada prvi put organizovala šampionat.

Sada su to samo lepe uspomene – kaže Andrić, koji je osvojao svetsko juniorsko zlato, ali i srebro, kao i evropsku bronzu u istoj uzrasnoj kategoriji. – Ne samo za šut, već i sve ostalo mora puno da se radi, da budeš posvećen ovom sportu.

Sve ne počinje i ne završava se na treningu, to vreme ne može da bude dovoljno.

Posebno za šut sa bilo koje distnace.

Naravno da ostanem posle treninga, sve se radi u dogovoru sa trenerom.

Ne smem da dovedem u pitanje ukazano poverenje.

Znam kako sam do toga stigao, kao i da se od mene više očekuje nego kada sam prvi put postao deo seniorskog tima.

Andriću i uglavnom mladim saigračima, posebno pre ponovnog dolaska Mačvana i Pavlovića, na startu sezone, nije bilo lako.

Uz sve toliko poznate klupske probleme, od kojih prazna kasa posebno pritiska, trebalo je igrati na nivou kluba, čiji rezultati, najmanje deceniju i po, imaju izuzetnu specifičnu težinu.

Trebalo je izdržati pritisak kontinuiteta vrhunskih rezultata, preboleti neigranje Evrolige (baš zbog jedne trojke), nadomestiti nemanje „prirodnog” plejmejkera koga sve uspešnije „glumi” Tepić…

I, nekako, kako učitelji to vole da kažu, korak po korak, nekada više unazad nego napred, crno – beli su praktično uhvatili plej – of „voz” regionalnog takmičenja. – Nismo još ništa završili, ali je evidentno da sve bolje igramo u takozvanom drugom krugu ABA lige.

U prvom delu je bilo više problema i oscilacija, a kada Partizan doživi poraz, uvek se drugačije gleda, meri, kao i ono, da većina rivala voli da se dokaže baš u mečevima protiv nas.

Neka vrsta prekretnice aktuelnog srpskog šampiona je bio poraz od Budućnosti u „Pioniru”, da bi se vezale četiri pobede.- Sa Olimpijom nije bilo kao u prethodna tri okršaja, bilo je neizvesno do samog kraja, najviše jer smo napravili neke greške u odnosu na ranije mečeve – smatra Andrić.

On ne pominje, ali ostaje u sećanju baš njegova trojka u finišu, koja je bila pečat na pobedu.

Partizan je učvrstio četvrto mesto na tabeli ABA lige, a nije zabranjeno ni pogledati malo više, pa i poziciju Cedevite, koja ima „samo2 pobedu više, ali i bolji međusobni skor.- Trenutno smo fokusirani na ono što nas očekuje za vikend u Valjevu.

Veliko iskušenje u duelu sa Metalcem, koji je na startu lige bio hendikepiran neigranjem u svojoj dvorani (renoviranje), ali je poslednjih nekoliko kola, sve bolji i bolji.

Crno – beli su u prvom delu regionalnog šampionata jedva izašli na kraj sa istim protivnikom u „Pioniru”.- Ne može da se poredi, ali nam je na pameti, iako smo tada igrali bez Milana (Mačvan) i Saše (Pavlović).

Moramo da budemo maksimalno skoncentrisani sa protivnikom koji skreće pažnju kvalitetnim partijama – smatra Andrić, koji je u prvom duelu sa valjevskim timom (18, 9-5 za tri) bio jedna od upečatljivijih figura.

Crno – beli su i van glavnog grada magnet za navijače.

Može li da se desi da i u valjevskoj Hali sportova „grobari” budu makar u ravnopravnom broju sa domaćim priszalicama?- Ne znam, sigurno da bi mi voleli da dođu, zna se koliko nam znače i što su ove sezone demonstrirali izuzetnu privrženost klubu čak i kada rezultatski nije išlo baš najbolje.

Valjevo je težak teren, čak i kada smo tamo igrali „samo” u domaćoj Superligi, a ne sada, u regionu.

Predstoji velika borba – nema dilemu Mihajlo Andrić.

Ostavi poruku