PRESTIŽNA nagrada „Zlatna lopta“, koja se u ponedeljak dodeljuje u Cirihu, već skoro šest decenija izaziva velike podele i burne reakcije u fudbalskom svetu. Od 1956, kada je ustanovljen izbor za igrača godine do danas, sjaj glamurozne ceremonije po pravilu potamni zbog oštrih kritika i brojnih otrovnih strelica na račun rezultata glasanja, od strane uglednih predstavnika ovog sporta.

Tenzije su posebno narasle poslednjih godina, otkako „vanzemaljci“ Kristijano Ronaldo i Lionel Mesi drže sve ostale kandidate svetlosnim godinama udaljene od trona, bez obzira na to što su konkurenti nekad osvajali vrednije trofeje.

Portugalac i Argentinac pomeraju granice u nekom svom paralelnom fudbalskom univerzumu, ruše rekorde, što za posledicu ima njihovo povremeno izdizanje iznad tima, samo da bi se došlo do najvažnije individualne nagrade.

Najžešći kritičar svega toga je Arsen Venger. – „Zlatnu loptu“ treba ukinuti, svim silama se borim za to, jer od nje ima više štete nego koristi.

Fudbaleri zbog tog priznanja više razmišljaju o svom učinku nego o ekipi, a fudbal je kolektivni sport – govori franuski stručnjak.

Sa gorčinom o nagradi priča i Nemac Tomas Miler, koji je ove godine bio na širem spisku kandidata. – Ne znam zašto se uopšte održava ta ceremonija, kad „Zlatnu loptu“ moraju da dobiju Ronaldo ili Mesi.

Predlažem da se glasanje ukine i da se jednom od njih dvojice „Zlatna lopta“ poštom pošalje kući – dao je „ideju“ Miler.

NOVINAR SVE POKRENUO IZBOR za „Zlatnu loptu“ pokrenuo je 1956. francuski novinar Gabrijel Ano i do 1995. u konkurenciji za nagradu „Frans fudbala“ su bili samo Evropljani. „Fuzija“ sa izborom FIFA igrača godine (održavan od 1991) izvršena je 2009, i od tada najboljeg fudbalera sveta biraju selektori i kapiteni nacionalnih timova, kao i novinari eksperti.

Zvaničan naziv izbora sada je „FIFA Zlatna lopta“. I njegov klupski drug Frank Riberi, koji je 2013. osvojio pet trofeja sa Bajernom i ostao kratkih rukava (bio treći u izboru), ima izrazito negativno mišljenje o „Lopti“. – Kada sam došao na ceremoniju, video sam predsednika FIFA Blatera kako grli Ronalda, koji je sa sobom poveo celu familiju.

Nisam glup, odmah sam znao da Kristijano mora da uzme titulu – kaže Riberi.

I sam Ronaldo, dvostruki dobitnik, žestoko reaguje na dešavanja vezana za izbor.

On je tako nedavno odbio da se rukuje sa prvim čovekom UEFA Mišelom Platinijem, jer je Francuz rekao da „Zlatna lopta“ treba da pripadne nekom od „pancera“, koji su osvojili SP.

Zlatan Ibrahimović, s druge strane, bar za javnost, ne pridaje važnost glasanju, ali ne propušta šansu da omalovaži manifestaciju: – Ja znam da sam najbolji fudbaler sveta, za to mi nije potrebna „Zlatna lopta“ – originalan je Šveđanin, kao i na terenu.

Svojevremeno, 1991, i naša javnost je bila razočarana izborom, budući da je trijumfovao Francuz Žan -Pjer Papen iz Marselja, iako je Crvena zvezda te godine postala evropski i svetski prvak.

Drugo mesto sa Lotarom Mateusom podelili su Darko Pančev i Dejan Savićević.

SPEC.

VNPELE i Dijego Maradona nikada nisu osvojili „Zlatnu loptu“, jer u njihovo vreme igrači van Evrope nisu bili u konkurenciji. Toliko o prošlosti.

Nova „Zlatna lopta“, za igrača 2014, biće dodeljena na gala svečanosti u Cirihu, a kandidati su Ronaldo, Nojer i Mesi.

Jedno je sigurno, kakav god ishod bio, uslediće (bez razloga) rafal ružnih komentara.

DžAJIĆ TREĆI, ŠEKULARAC ČETVRTINIJEDAN srpski fudbaler nije bio osvajač prestižne nagrade.

Najbliži „Zlatnoj lopti“ bio je Dragan Džajić, koji je 1968. zauzeo treće mesto sa 46 glasova (iza Besta 61. i Čarltona 53).

U top pet se plasirao još samo Dragoslav Šekularac, koji je bio četvrti 1962. godine.

LAUREATI IZ DUKLE, BLEKPULA…

ENGLEZ Stenli Metjuz bio je dobitnik prve „Zlatne lopte“, 1956. godine, a tada je nastupao za Blekpul, sadašnjeg drugoligaša.

Interesantno, priznanja su odlazila i u Duklu iz Praga (Jozef Masopust 1962), Ferencvaroš (Florijan Albert 1967), kijevski i moskovski Dinamo…

Ostavi poruku