U senci grčke krize, Vlada Srbije uvela je program strukturnih reformi i mera smanjenja rashoda koji je bez primera u Evropi i to bez Trojke ili milijarderskih paketa novčane pomoći iz inostranstva i pozadini, piše nemački „Frankfurter algemajne cajtung“ (FAZ).

Neke od mera stupile su na snagu već 2014, a druge su krenule od početka godine.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić sada može da se nada da će njegove hrabre odluke doneti željene rezultate i da će narod od njih najkasnije 2016. godine i profitirati, navodi ovaj list.

Redovni izbori u planu su u martu 2018.

Ukoliko se računice pokažu tačne, Vučićeva vlada će do tada moći da prikaže kako tako konsolidovane finansije.

Cilj je da se budžetski deficit od 3,8 odsto 2017. bude manji od tri posto nakon toga.

Deficit koji je Vlada Srbije u decembru 2013. odobrila za budžetsku 2014. iznosio je 7,1 odsto.

Još u kampanji za parlamentarne izbore u martu 2014.

Vučić je upozoravao da Srbija bez reformi ide ka grčkom scenariju.

Vučićeva Napredna stranka odnela je i pored toga apsolutnu većinu mandata jer je, kako navdi FAZ, većina birača verovala da je poboljšnanje ekonomske situacije nemoguće bez dubokih promena.

To ima veze i sa skorijom istorijom zemlje.

Srbija je devedesetih godina pod međunarodnim sankcijama i na kraju bomardovanjem od strane NATO-a prošla kroz ekonomsku krizu spram koje teškoće Grčke izgledaju kao luksuzni problemi.

Kada je posle pobede Vučić prvo uzeo sebi vreme od šest meseci pre nego što će krenuti u reforme mnogi ekonomisti su pomislili da će se on baviti menadžmentom nemaštine kao i bivši predsednik Boris Tadić i od njega tada dirigovani premijer Mirko Cvetković.

Ipak ono što je Vučić najavio u septembru 2014. imalo je težinu: penzije i plate u državnom sektoru smanjene su u proseku za 10 odsto.

Oko 27.000 ljudi u javnom sektoru, koji svoj posao pre svega imaju zahvaljujući političkim privilegijama bi trebalo da ostane bez posla.

Najveće penzije (one preko 840 EUR) smanjene su i do 16 odsto.

Ipak 60 odsto penzionera u Srbiji koji ima manju penziju od 25.000 dinara (200 EUR) ostali su pošteđeni umanjenja.

Smanjenja prate i strukturne reforme.

Država ne želi više da plaća velike gubitke javnih preduzeća.

Naravno ove mere pratili su, navodi nemački list, demonstracije i obustave rada.

Izuzimajući štrajk advokata koji su ostali bez pojedinih privilegija, sve se držalo u granicama.

Za razliku od Grčke nije došlo do nasilnih protesta protiv politike štednje. „U proteklih 20 godina ni jedna vlada se nije usudila da pokrene strukturne reforme, jer su se političari plašili da li će biti ponovo izabrani.

Reforme su međutim neophodne kako bi se zemlja spremila za EU“, komentariše reformski proces predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.

Srbija je posle dugog čekanja u januaru 2014. krenula u pregovore sa Unijom.

Vlada se nada pristupanju 2020. do tada reforme moraju da pokažu rezultate – ne zbog interesa Evrope već pre svega Srbije, tvrdi Čadež. „Ući u EU nespreman i nekonkurentan bio bi najlošiji scenario.

Evropska unija bi to i mogla da podnese, ali Srbija ne“, kazao je Čadež. Kao srce reformi ekonomski eksperti ističu reformu posrnulih javnih preduzeća koja državu od 7,3 miliona stanovnika koštaju više od milijardu evra godišnje. „Javna preduzeća dugo su figurirala kao aparati za finansirnje stranaka.

Odluka da se njihovi gubici, osim u pojedinim argumentovanim slučajevima, više ne finansiraju odlučujući je preduslov i za borbu protiv korupcije“, podvlači Čadež.

I zaista u ranijim koalicionim pregovorima prilikom formiranja vlada nikada glavno pitanje nisu bila ministarska mesta.

Oko njih se brzo pronalazio koncenzus.

Najveće bitke vođene su, navaodi list, oko direktorskih mesta u javnim preduzećima preko kojih su političari, pa i cele partije mogle finansijski da se saniraju.

Ukolio se ova zloupotreba zaustavi bio bi to veliki korak za Srbiju. „Želim da podsetim da u svojoj kampanji građanima Srbije nisam obećavao med i mleko već najavljivao da će biti teških i bolnih reformi“, kazao je Vučić prillikom najave refomrskih mera u jednom televizijskom intervjuu, podseća FAZ.

On se pre svega založio za novo shvatanje i odnos prema državi kod svojih sunarodnika.

U zdravstvu i obrazovanju treba ići ka povećanju zarada, a u drugim slučajevima: „Želimo da odučimo ljude da žele da rade samo u javnom sektoru – stanje u državnoj upravi nije toliko loše, ali stanje u javnim preduzećima je katastrofalno“.

Oni koji ne pokažu sposobnost da se reformišu, moraju da se zatvore. „Državi smo stavili sav teret i uništili privatni sektor“, zaključio je Vučić parafrazirajući čuvenu izjavu Kenedija – „ajmo da razvijemo drugačiji pogled na državu, a ne stalno da pitamo šta država za nas može da uradi“.

Vučić koristi svaku priliku da zamoli građane da traže fiskalne račune kako bi umanjili utaju poreza. „Uredno izdat račun znači da država može da izgradi bolnicu, školu, park ili autoput.

Ako se ne naviknemo da tražimo račun to neće bit ni moguće“, rekao je Vučić.

Devedesetih godina Srbi su navikli da od sopstvene države budu prevareni, pa su je i sami varali tako da se građani još uvek imaju poteškoća sa ovakvim njegovim shvatanjima, naveo je frakfurter algemajne cajtung.

Ostavi poruku